3 мавзу Узбекистонда демократик жамиятни барпо этишда утиш даврининг зарурлиги, унинг узига хос хусусиятлари Режа



Download 123 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi123 Kb.
#23723

3 - мавзу

Режа

  • 1. Утиш даври тушунчаси мохияти ва зарурияти.
  • 2. Утиш даврининг «модел»лари ва уларнинг узига хос хусусиятлари.
  • 3. Узб-нда дем-к ж-тга утишнинг узига хос хусусиятлари.

1-савол. Утиш даври назарияси деганда мамлакатларнинг маълум бир ижтимоий тараккиётдан иккинчисига утиш учун зарур булган оралик боскич, уни урганиш, тадкик килиш натижасида шаклланган илмий асосланган карашлар тизими тушунилади. Бу тугрисида турли карашлар мавжуд. 1. Немис олими Леонид Левитин: «Табиийки, утиш даврлари турли хилдаги тартибсиз жараёнлар, мавхумотликлар билан тула. Кимдир бундай даврларни дарё буйлаб узала тушган куприк» деб таърифлайди.

2. С.Абдухоликов: «ижтимоий – тарак-киёт бир тамаддундан иккинчи тамаддунга утиш, биринчи намунадаги маданий борликдан иккинчи намунадаги маданий борликка усиб утиш тарзида юз беради». 3. Профессор И.Эргашев: «Бугун тарихий даврга караш узининг мазмун ва мохияти-га кура, анъанавий якка мафкуравий карашдан тубдан фарк килади. Мустабид тузумнинг емирилиши билан тарихий даврни сиёсийлашган мафкуралашган мазмунида таърифлашга бархам берилди».

4. Америкалик социолог Дениел Белл ижтимоий тараккиётни уч боскичга булади: 1. Аграр жамият; 2. Индустриал жамият; 3. Постиндустриал ёки информацион жамият. Олимларнинг фикрларини умум-лаштириб, биринчидан, жамият кандай номланишидан катъий назар, уз тараккиётида бир боскичдан иккинчисига утиш жараёнидан иборат булган ривожланиш субъектидир; иккинчидан, бир тараккиёт боскичидан иккинчисига утишдаги асосий курсаткич одамларнинг турмуш шароитларидги узгариш.

Демократик тамойиллар асосига курилган янги жамиятга утиш бир катор узига хос хусусиятларга эга. биринчидан, айрим мам-тларда дем-к жараёнлар янги тузумнинг ичида шаклланади ва бу унинг халк учун фаровон хаётни таъминлаш йулидаги фаолиятида намоён булади. иккинчидан, утиш даври юксак даражадаги моддий имкониятлар юзага келиши билан тугамайди, балки уларнинг халк фаровонлигини таъминлашга кай даражада каратилганлиги ва инсонлар эркинликларининг таъминланганлиги

билан боглик булган жараён хисобланади Хулоса килиб айтганда, утиш даври ижт- икт – сиёсий тузум эмас, балки мам-тлар- нинг уларга утиш учун зарур буладиган заминларни шакллантиришга кетадиган тарихий оралик боскич хисобланади.

2-савол:Дем-к тамойиллар асосида ривож-ланаётган мам-тларнинг утиш даври таж- рибаларига асосланиб учта асосий йул ёки модел шаклланганлигини куриш мумкин. 1. Классик анъанавий йул. а) Узига хос характери шуки, унда ташки кучларнинг аралашувисиз, мам-тнинг уз ички имкони-ятларига таянган холда дем-к ж-тга утиш амалга ошади. б). Иктисодий сохада хусу-сий мулкчилик ривожланиши туфайли ахолининг купчилик кисми иш б-н таъ-ди.

в). Ахолининг сиёсий онги усиб боради. г). Уз хукуклари таъминланишига эришга интилиш кучаяди. 2. Инкилобий йул. а). Давлатларда вужудга келтирилган катта икт-й салохият купчилик ахолининг турмуш тарзи нисбатан юкори булганлигига асосланиб мам-т сиёсий хаётида кескин узгаришлар амалга ошади. Бу йул учун зарур булган омиллар куйида-гилар: а) собик тузум шароитида хусусий мулк куртакларининг сакланиб колганлиги;

б). Дем-к кадриятларнинг куртаклари мавжудлиги; в) мам-т хаётини дем-к тамо-йиллар асосида кайта куришга кодир булган интеллектуал салохиятнинг етарли булиши; г) ахолининг маълум бир кисми дем-к жараёнга мойил булиши. 3-йул – эволюцион ёки боскичма – боскич йул. Бу йулнинг узига хослиги сиёсий ва икт-й хаётда утказилаётган ислохотлар билан биргаликда маъ-й ва маър-й сохалар-ни хам ривожлантириб борилади.

3-савол: Узб-нда унинг узига хос ва узига мос булган эволюцион тадрижий йул ишлаб чикилди. Бу 5 тамойилда уз ифода-сини топди. Узига хослик ахолининг миллий – тарихий турмуш ва тафаккур тарзи, халк анъаналари ва урф – одатларидан келиб чикади. Узбек халкига катталарни хурмат килиш, оила ва фарзандлар тугрисида гамхурлик килиш, очик кунгиллилик узгалар кулфатига хамдард булиш, уз Ватанига мехр – мухаббат, мехнатсеварлик ва бошка….. хос.

Lecture 3 Historical views about democratic society and levels of its development Democratic form of organizations go deep back into past, to those times when there were no republic. They appeared when humanity appeared. Through primitive form of democracy went all peoples: Greeks, Germans and others. The first classical form of republic was Athens Republic, which appeared in fifth century B.C. and represented a collective form of democracy. Existing nowadays democratic systems develop from the forms that appeared at the end of XVIII-XIX centuries under direct influence of liberalism.

Usually, when it is talked about civil society, they turn their views to Aristotle. And really this lecture is about views of this philosopher, who thought that civil society is the society of free, equal citizens connected with each other with determined form of political structure. In this lecture we will look over views of East and West philosophers on democratic societies, republic, human.


Download 123 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish