У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Денотатив маъно 
л екси к бирли кн и н г узи номлаётган 
вокршкдаги нарса билан муносабатини курсащгщ.Денстагивмагьно 
аник, нарсани, муайян \одисани (денотатни) билдиради ва «бу 
суз нимани ифодалайди?», деган саволга жавоб беради.
Маънода ифодаланаётган нарса денотат дейилади. Объектив 
вокрлик (денотат) тилда сузнинг лексик маъноси билан, суз
1 УТИЛ, 5 томли. 1-том. —Тошкент, «Узбекистан миллий энцикло-
педияси», 2006, 71-бет.
25


бирикмаси, ran ва матн орцали \ам ифодаланиши мумкин. Суз 
бирикмасида, гапда, хдтто матнда ифодаланаётган нарса-хрдисалар 
\ам кенг маънода денотат дейилади. Масалан, «йилнинг куздан 
кейин, бахррдан олдин келадиган совук, фасли» 
циш
лексемаси 
билан, 
«энг совуц фасл»
каби суз бирикмаси билан, 
«1(иш...»
куриниш идаги атов ran, 
«Бу цорбобо ясаш мумкин булган
фаслдир»
каби гаплар ва кишнинг тавсифини берувчи матнлар 
маънолари оркали х,ам ифодаланиши мумкин. Ушбу турли сат\ 
бирликлари б и т а денотатни (киш фаслини) ифодаламокда.
Лугавий бирликларда ифодаланган денотатлар реал мавжуд 
булиши ёки ту^има булиши мумкин. Денотат ва референт 
терминлари ана шу фаркдиликни ажратиш учун хизмат к,илади. 
«Денотат» кенг маънодаги умумий термин булиб, у реал мавжуд 
ва мавжуд булмаган барча денотатлар учун кулланса, «референт» 
термини эса фа кат реал мавжуд булмаган денотатлар учун 
ишлатилади. Реал мавжуд булмаган денотатлар \ам жамият 
томонидан англаниши, кабул килиниши мумкинки, натижада 
улар лексик таркибда салмокди урин эгаллайди. Бунга мисол 
Килиб халк орзаки ижоди асарлари кахрамонларини келтириш 
мумкин: 
паризод, дев, семург, аёз бобо, цорциз
каби.
Структур маъно 
лекси к бирли кн и н г тил системасида 
тутган урнини белгиловчи формал тавсифидир. Структур 
маъно баъзан ички лисоний маъно деб х,ам юритилади1. Унинг 
асосида белгиларнинг бир-бирига муносабати ётади. Структур 
м аънонинг икки хил тури мавжуд: синтагм атик структур 
маъно ва парадигматик структур маъно.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish