У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


 Нафак,ат бир турдаги дарахтлар, балки бир дарахтнинг узи узидан jaмоя



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Нафак,ат бир турдаги дарахтлар, балки бир дарахтнинг узи узидан jaмоя
нук,таи назаридан ф ар^анади: кечаги дарахт-бугунги дарахт. Кечаги дарахт
бугун усиши, гуллаши, мева тугиши, к,уриш и, синиши мумкин.
19


таш кил килувчи. 
Сув
сузининг маъносини шундай аниклаш
мумкин: «рангсиз, хдцсиз, водород ва кислород бирикувидан 
иборат суюкдик». Ушбу лексик маъно хам тушунча мундарижаси 
каби маъно белгиларидан — семалардан иборат структурага эга: 
«суюкушк», «рангсиз», «хддсиз», «водород ва кислороднинг 
бирикувидан иборат».
Яна мисол тарикасида учмок тушунчасини куриб утамиз. 
Мазкур тушунча мундарижаси куйидаги белгилардан иборат: 1) 
\аракат, 2) ердан юкррида бажариладиган, 3) фазодаги жойини 
узгартириш макрадида. Тушунча мундарижаси структураси ва 
маъно структурасини киёслаймиз: учмок семемасининг семалари: 
«\аракат», «ердан юкорида бажарилади», «фазодаги жойини 
узгартиради».
Тушунчанинг х,ажми ва мундарижаси узаро шартланган 
булиб, тушунча \аж ми канча кенг булса, тушунча мундарижаси 
шунча кичик булади. Масалан, фасл тушунчасининг х,ажми киш 
тушунчасининг хржмидан кенгдир. Чунки фасл тушунчаси 
\аж м ини к,иш, бахрр, ёз, куз кабилар ташкил килади. Лекин 
фасл туш унчасининг м ундариж аси к,иш туш унчасининг 
мундарижасидан кичикдир. Фасл тушунчаси мундарижасини 
куйидаги белгилар ташкил килиши мумкин: 1) йилнинг маълум 
Кисми, 2) 3 ойдан иборат, 3) табиатдаги узгаришлар билан бокпик, 
Энди киш тушунчасининг мундарижасини аникласак, унда 
куйидаги белгиларни куриш мумкин: 1) йилнинг маълум кисми,
2) 3 ойдан иборат, 3) табиатдаги узгаришлар билан б о т и к , 4) 
совук, 5) куздан кейин келадиган, 6) бахррдан олдин келадиган.
Юкоридаги шарглилик лексик маънода \ам кузатиладики, 
суз канча умумий нарса-хщисаларни номласа, унинг семантик 
компонентлари шунча кам булади ва аксинча. Масалан:
Одам —
онгли, нуткка эга жонзот;
Аёл —
фарзанд тукиш кобилиятига эга одам (онгли, нуткка 
эга жонзот)
Кцзча
— вояга етмаган аёл (ф арзанд тугиш кобилиятига 
эга онгли, нуткка эга жонзот).
20


Тушунчанинг лексик маъно учун характерли хусуснятларидан 
бири унинг узгарувчан эканлигидир. Муайян предмет хаки да ги 
ю заки туш унчаларим из вак,т утиши билан чукурлаш иб, 
такомиллашиб бориши мумкин. Одатий тушунчаларимиз муайян 
соха вакиллари томонидан чукур илмий тахлил кдлиниши ва 
уларда мукаммал, илмий тушунчалар хосил булиши мумкин. 
Масалан, XX асрда атом тушунчаси остида оммавий киррин 
ку рол и нин г манбаи тушунилган булса, XXI асрда келиб атом 
асосий энергия манбаига айланди ва у хдкуедаги тушунча \ам
узгарди, бойиди.
Муайян нарса-ходиса хакдцаги тушунча турли одамларда 
уларнинг илмий савияси, яшаш тарзи, касби, хаётий малакаси 
ва албатта, вак,т нукгаи назаридан турлича булиши мумкин. 
Тушунча лексик маънога нисбатан узгарувчи категория булса- 
да, унинг узгариш и лекси к маънога хам таъсир к,илмай 
куймайди. Л ексик м аънонинг чегараси хам жуда к^атъий 
булм асдан , б и р о з э р к и н л и к к а эга. Уш бу э р к и н л и к н и
тушунчада булгани каби маънода хам тил эгасининг илмий 
сави яси , яш аш тар зи , касби, хаётий м алакаси ва давр 
белгилайди. У збек т и л и н и н г си н о н и м л ар , антоним лар, 
омонимлар ва изохли лугатларидаги суз маънолари уртасидаги 
фаркдиликлар хам юкрридаги фикримизни тасдикдайди. Ёки 
1980 йилда ва 2006 йилда наш р кдлинган изохли лугатларда 
келтирилган маънолар уртасида хам фарклар кузатилади. 
Масалан, 1980 йилда нашр кдлинган «Узбек тилининг изохли 
лурати»да 
бах;ор
лексемасининг 2 та маъноси берилган булса, 
2006 йилда нашр кдлинган «Узбек тилининг изохли лугати»да 
6 та маъноси к,айд этилган. Ёки савияси, ёш и, дунёкараш и, 
Хаётий малакаси, касби турлича булган киш иларни туплаб 
маълум бир сузларнинг маъноси хакдда суровнома утказилса, 
табиийки, фаркдар кузатилади.
Л ексик маънонинг ш аклланиш ида туш унчанинг урни 
кэнча катта булмасин, мазкур хдцисаларнинг узига хос фар кути 
томонлари хдм мавжуд.
21


Аввало, тушунча ва лексик маъно бошка-бошк.а система 
элементлари: тушунча — мантик, категорияси, маъно эса тил 
категориясидир.
Тушунча ^ам, лексик маъно \а м вокрликнинг инъикос 
эттирувчи шакллардир. Л екин тушунча предметнинг барча 
белгиларини акс эттиргани учун унинг мундарижаси лексик 
маънодан кенгрок, булади. Суз маъносида эса предметга хос 
барча белгилар эм ас, балки ушбу сузни тан и ш ва уни 
сем антик ж и \атд ан узига я^и н суздан ажратиб олиш учун, 
н уткда ф а о л и я т ку р сати ш и учун зарур булган э н г оз 
микдордаги тушунча белгиларигина мавжуд булади. Бу билан 
маъно тушунчадан камбагал деган ф икр келиб чикучаслиги 
лозим. М аъно туш унчанинг ихчам, уртача савиядаги тил 
эгасига тушунарли куриниш идир. М асалан, 
бурон
сузининг 
маъносини очишда уни маъно жи^атдан як,ин лексемалардан, 
жумладан, 
шамол
ва 
довулцан
фаркдовчи белгилари мухдм 
а^ам ият касб этади. 
Бурон
сузи н и н г м аъносини ш ундай 
изохдаш мумкин: «Тузон ёки кор аралаш эсадиган шиддатли 
шамол». 
Бурон
тушунчаси эса янада кенг булиши, у яна кучли 
овозга эга, вайрон к,илувчи, совук; каби бир к,атор тушунча 
белгиларига эга булиши ва табиатш уносликка оид мутахас- 
сислик лугатларида 2-3 сах,ифани банд кдлиши мумкин.
Туш унча белгига, шаклга эга булмайди, лекси к маъно 
эса номга, белгига бириктирилган булади. Ушбу омил асосий 
фаркутардан бири булиб, тушунча ва маънони айнан бир 
,\од и са д еб ^ и со б л о вч и о л и м л а р \а м буни эъ ти б о р д а
тутадилар. Уларнинг фикрича, маъно тушунчанинг узи булиб, 
унда тушунчага \ о с барча нарсалар: мундарижа, структура, 
системавий муносабатлар, вок,еликнинг инъикоси сакданади. 
Л екин маъно белги билан богланган тушунчадир. М аънога 
ушбу белги билан боглик, бошк;а хусусиятлар кушилади.
Тушунчадан фар кути уларов лексик маънода номланаётган 
нарсага сузловчининг субъектив муносабати \а м мавжуд 
булади. Ж умладан, «овоз чик;армай куз, лаб \аракати билан 
хурсандчиликни ифода цилиш» тушунчаси мавжуд ва бу
22


тушунча субъектив муносабатлардан холи. Ушбу тушунча 
а с о с и д а ш а к л л а н га н л е к с и к м аъ н о л а р э с а су б ъ ек ти в
м уносабатларга эга була олади: 
иржаймок,, тиржаймок,
ишшаймоц, иршаймоц.
Туш унча ф и крлаш ж араён и н и н г натиж аси сиф атида 
и н со н га н исбатан белгиланади ва асосан, умуммиллий 
хусусиятга эга булади. Л екси к маънога хос умумлаштириш 
эса \а р бир тилнинг уз доирасида вок,е булади1. Лексик 
м а ъ н о д а г и у м у м л а ш т и р и ш н и н г х,ар б и р т и л г а х о с, 
м иллийлик характерига эга эканлиги полисемия хрдисасида 
як^олрок, куринади. П олисем ияда маъноларнинг муайян 
лексемада умумлашиши х,ар бир тил доирасида юз беради. 
М асалан, узбек тилидаги 
кук
лексемасида туртта рангни 
ифодаловчи маънолар умумлаштирилган. 1) тиник; осмон 
ранги, мовий ранг: 
кук осмон;
2) кук ранг, тук, мовий ранг: 
кук буёк;',
3) кулранг: 
кук бури, кук каптар',
4) яш ил ранг: 
кук ут , кук дала.
Аммо, тушунчани миллий характерга эга эмас деб 
хам 
булмайди. Айрим нарса ва хрдисалар \ак;ида муайян миллатнинг 
узига хос тушунчалари булиши табиий. Масалан, 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish