У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


 Бу \акда к,аранг: Звегинцев В.А. Теоритико-лингвистические предпосылки



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

1 Бу \акда к,аранг: Звегинцев В.А. Теоритико-лингвистические предпосылки
гипотезы Сепира-Уорфа. —В кн: Новое в лингвистике. Москва, 1960, вып.1.
18


Сезги аъзоларимиз ёрдамида бевосита \и с к,илишдан 
тушунча тубдан фар к, к,илади. Тушунчада объектив во^елик 
умумлашган хрлда акс этади. Оламдаги турли-туман, бир-бирини 
такрорламайдиган нарса-щ цисалар онгимизда ухшаш томон- 
лари асосида муайян гурухдарга бириктирилади. И.М.Сеченов- 
нинг фикрига кура, агар одамга хдр бир нарса-^одисанинг барча 
белгиларини эслаб крлиш ига ту ф и келганда, унинг миясида 
\а р бир нарсанинг минглаб алохдца тасаввурлари сакданар эди. 
Натижада, англаш жараёни жуда к^йин кечарди, ривожланмас 
эди. Лекин, инсонда тасаввурларнинг ухшашлик асосида кдйд 
кдлиниш и (тушунча) мавжуд булиб, у ёрдамида барча ухшаш 
нарсалар умумлаштирилади. Яъни, инсон уз даврида теракнинг 
минглаб турли шаклларини курган булса-да1, унда терак хдкуеда 
битга умумий тушунча мавжуд булади.
Хар кэндай тушунчада икки асосий жихдт: 
тушунча хджми
ва 
тушунча мундарижаси 
мавжуд булади. Тушунча хджми — 
умумлашган х;олда акс этаётган нарса-ходисаларнинг синфи, 
кулами. Тушунча мундарижаси ушбу нарса-хщисаларга хос 
белгиларнинг йигиндисидир. Тушунча мундарижаси мураккаб 
структурага эга булиб, у бир-бирига боглик, булган бир кднча 
белгилардан иборат. Йил тушунчасининг \аж мини «январь», 
«февраль», «март», «апрель», «май», «июнь», «июль», «август», 
«сентябрь», «октябрь», «ноябрь», «декабрь» таш кил к,илса, 
мунжарижаси эса куйидаги белгилардан иборат: «вак^г», «улчов 
бирлиги», «ойнинг куёш атрофида айланиб чикртш муддати», «12 
ойдан иборат».
Л ексик маъно, асосан, тушунча мундарижасига б о т и к , 
б у л а д и . М а с а л а н , су в т у ш у н ч а с и м у н д а р и ж а с и н и н г
структураси шартли равиш да куйидаги белгилардан ташкил 
то п и ш и м ум кин: 1) модца, 2) сую к^и к, 3) ран гси з, 4) 
Х.ИДСИЗ, 5) в о д о р о д ва к и сл о р о д д ан и б о р ат, 6) 100°да 
Кайнайдиган, 7) 0°да музлайдиган, 8) ^аётн и н г асосини

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish