У. Юлдашев, М. Мамаражабов, С. К. Турсунов


Фреймли структураларни ишлаб чиқиш



Download 7,94 Mb.
bet40/74
Sana24.02.2022
Hajmi7,94 Mb.
#194837
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   74
Bog'liq
25037 web-dizayn

Фреймли структураларни ишлаб чиқиш
Стандарт фреймли структуралар кутубхонаси ўзида гиперматнли саҳифаларни бўлишнинг энг керакли вариантларини бирлаштиради. Бундан ташқари дастур фреймлар ўлчамларини интерактив кўрсатишга имкон беради ва стандарт структураларни бир-бирини ичига жойлайди. Бу фреймли структуралар яратишда энг кучли манба ҳисобланади.
Камдан-кам ҳолатда юқорида саналган имкониятлар етарли бўлмай қолади. Яъни сайт яратувчиси ўзининг шахсий хохиши ва ғоялари талабига жавоб берадиган ягона фреймли тизим яратмоқчи. Бунинг учун дастурда имконият бор.
1. Фреймларга бўлиниши керак бўлган саҳифага матн курсорини қўйинг.
2. Фреймларнинг чегаралари кўриниши учун View > Visual Aids > Frame Borders (Вид > Служебная разметка > Границы фреймов) буйруғини беринг. Шундан кейин ҳужжат ойнасининг ички чегаралир 3 пиксел қалинликда пайдо бўлади.
3. Кўрсатгични ихтиёрий чегара устига олиб боринг ва Alt тугмасини босиб турган ҳолатда ҳужжатнинг бўш қисмига суринг. Бу пайтда кўрсатгич икки стрелкали кўринишга ўтади.
4. Чегарани горизонтал ёки вертикал суриш ёрдамида ўзингизга керакли фреймли структурани олишингиз мумкин.
Ички чегарани олиб ташлаш учун уни ҳужжат ойнасидан ташқарига суриб ташланг. Агар ҳужжат ойнасида фреймлар чегаралари кесишган жойдаги нуқтасини кўрсатгич ёрдамида сурилса, у ҳолда ҳужжат ойнасида горизонтал ва вертикал чизиқлар пайдо бўлади. Бу натижани кетма-кет бажариб ҳам олиш мумкин: аввал горизонтал чизиқ қўйилади, кейин эса вертикал чизиқ қўйилади (ёки тескариси). Қайси усул билан бажаришдан катъий назар натижа бир хил бўлади. Демак структурали ҳужжатнинг белгили кодалари ҳам бир хил бўлади.


Фреймлар палитраси


Frames (Фреймы) палитраси – бу ҳужжатнинг фреймли структураларининг миниатюрали тасвирларидир. У ўз ичига алоҳида таркибли структураларни жойлашуви ҳақидаги маълумотни ўз ичига олади. Унда фреймлар номлари ва ўлчамлари берилади. Палитра ёрдамида фреймларга бўлиш кўриниши танланади. Ҳужжатнинг ҳар қандай фреймли бўлаги устида одатдаги таҳрирлаш ишларини олиб бориш, турли объектларни киритиш мумкин.

36-расм. Frames палитраси
бу палитрани очиш учун Window > Frames (Окно > Фреймы) буйруғини беринг ёки SHIFT+F2 тугмалар комбинациясини босиш керак.
Бирор фремли кўринишни танлаш учун унинг Frames (Фреймы) палитрасидаги мос тасвирини сичқон чап тугмаси билан босиш етарли.



Download 7,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish