Тузувчи: пс ф. н., доц. Шойимова Ш. С. Тошкент педиатрия тиббиёт институти педагогика ва психология кафедраси



Download 2,63 Mb.
bet9/11
Sana12.12.2022
Hajmi2,63 Mb.
#884012
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
N1 Психология фанига кириш Тиббиётда психологик билимларнинг ўрни

ПСИХОЛОГИЯНИНГ АСОСИЙ МЕТОДЛАРИ
Ёш даврлар психологияси
Ижтимоий психологияси
Касбий психология
Экспериментал психология

Умумий психология
Педагогик психология
Тиббиёт психологияси
Психология фан-техниканинг ривожланиши таъсири билан ўзининг тадқиқот объектларига эга бўлган кўплаб тармоқларга ажрала бошлади. Ҳозирги кунда унинг 300 дан ортиқ тармоқлари мавжудлиги ҳақида манбаларда қайд қилинади.
Психологиянинг тармоқлари
Психология яхлит ва мустақил фан сифатида ривожланишида барча ижтимоий-гуманитар (фалсафа, социология, педагогика, тарих, иқтисодиёт ва ҳ.), табиий фанлар (биология, физиология, химия, физика ва ҳ.), кибернетика ва техника фанлари билан ўзаро алоқаси ва ҳамкорлиги яққол сезилмоқда.
Психологиянинг қисқача тарихи
Психологиянинг фан сифатида ривожланиши тарихи тўрт босқичга бўлиб ўрганилади:
  • I. Психология жон, руҳ ҳақидаги фан сифатида ўрганилиб, бу 2500 йил аввалги даврга тўғри келади. У даврда инсон ҳаётидаги кўплаб воқеалар жон, руҳ ва унинг хусусиятларига боғлаб тушунтиришган.
  • II. Психологияга онг ҳақидаги фан сифатида қаралиб, табиий фанларнинг ривожланиши таъсири остида ХYII асрда пайдо бўлди.
  • III. Психология хулқ-атвор ҳақидаги фан сифатида. ХХ асрда шаклланган бўлиб, психик ҳодисалар, яъни кишининг хулқ-атвори, ҳаракатлари, реакцияси кабиларни ўрганиш ҳисобланган.
  • IV. Психология психик фактларни, психик ҳодисаларнинг механизмлари ва қонуниятларини ўрганувчи фан сифатида шаклланган.

Уларнинг тасаввурларида қуйидагича талқинлар кенг ўрин эгаллаган:
Гиппократ (эрамиздан аввалги 460-377 йиллар) Демокритнинг издоши сифатида қадимги тиббиётда тўпланган тажрибаларни жамлаб, умумлаштиради. У мия ва руҳ ўртасидаги муносабатларга оид қарашлари билан машҳур бўлиб, темперамент таълимотининг асосчисидир. Машҳур олим одамлардаги касалликнинг кечиши ва беморнинг тузалиши унинг темпераментига боғлиқ эканлигини таъкидлайди.

Download 2,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish