Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

 
 
 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
184 
32-жадвал 
Суғориладиган ўтлоқи тупроқларининг агрохимик кўрсаткичлари 
(Г.М.Конобеева маълумоти) 
Тупроқ намунаси 
ва олинган жойини 
номи 
Чуқур-
лиги,с
м. 
Гумус, 

Азот, % 
С:N 
Фосфор 
умумий, 

харакатч
ан, мг/кг 
умумий 
калий, 

Аллювиал 
воха-
ўтлоқи тупроқ 
0-30 
1,07 
0,064 
9,7 
0,118 
15,9 
199,0 
Хоразм вилояти 
65-88 
0,46 
0,021 
8,6 
0,106 
3,4 
120,0 
Хива тумани 
83-111 
0,48 


0,107 
2,0 

111-
136 
0,14 





Аллювиал 
воха-
ўтлоқи тупроқ, 
0-32 
1,27 
0,075 
9,8 
0,150 
54,4 
258,0 
қорақалпоғистон, 
қўнғирот тумани 
32-45 
0,31 
0,045 
10,4 
0,115 
4,1 
181,0 
45-84 
0,27 
0,013 
12,0 
0,113 
Йўқ 
90,0 
Саз 
воха-ўтлоқи 
тупроқ, 
0-23 
1,67 
0,139 
7,0 

22,3 
301,0 
Фарғона вилояти. 
23-35 
1,68 
0,121 
8,0 

11,3 
199,0 
Ахунбобоев 
тумани 
35-45 
1,46 
0,111 
8,0 

5,0 

45-55 
1,27 
0,099 
7,0 



55-74 
0,39 
0,064 
8,0 



74-100 
0,90 
0,058 
9,0 



 
Бу тупроқлар кучсиз ишқорий реакцияга эга. Тупроқда азот ва фосфор 
етарли бўлмаганлигидан тупроқга азотли ва фосфорли ўғитлар солиш барча 
экинларга катта самара беради. 
Чўл минтақасидаги суғориладиган ўтлоқли тупроқлар кўпинча 
шўрланган. Тупроқнинг хамма жойда шўрланганлиги иқлимнинг 
континентал бўлиши, минераллашган сизот сувлари сатхининг юза 
жойлашиши, уларнинг нихоятда секин оқиб чиқиб кетиши билан боғлиқ. 
Суғориладиган ўтлоқли тупроқлар сингдириш сиғимининг у қадар 
катта эмаслиги ва сингдирилган катионлар таркибида кальций ва магнийнинг 
кўплиги билан характерлидир. Бу тупроқларда шўртоблик аломатлари 
кўринмайди. Суғориладиган ўтлоқли тупроқлар ишлов берилгандан ва 
суғорилгандан кейин тузилмаси қуриқ ерларнинг тузилмасига нисбатан 
ѐмонроқ бўлади. Гумуси кўп бўлганидан юқори қатламларнинг солиштирма 
оғирлиги чўл автоморф тупроқларникига қараганда кичикроқ. Суғориладиган 
тупроқлар қўриқдаги ўтлоқли тупроқларга нисбатан хайдалма таги қатлам 
анча зичлашган бўлади. Тупроқнинг ғоваклиги 42-49% атрофида, хажм 
оғирлиги пастга томон орта боради, ғоваклик эса камаяди. 
Шундай қилиб, суғориладиган ўтлоқли тупроқлар ўзининг юқори 
унумдорлиги билан бўз тупроқларга яқинлашади. Бу тупроқлар тарқалган 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish