Тупроқ физикаси


§8.2. Тупроқнинг радиацион ва иссиқлик баланси, уларнинг тенгламалари



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

 
§8.2. Тупроқнинг радиацион ва иссиқлик баланси, уларнинг тенгламалари 
 
Фаол юзанинг радиацион баланси деб, 
бу юзага тушувчи ва ундан кетувчи 
нурланишлар оқимлари айирмасига айтилади. 
Радиацион баланснинг кириш қисмини горизонтал юзага тушувчи тўғри 
радиация 
S
1
,
 
сочилган
 
радиация

ва
 
атмосферанинг
 
учрашувчи нурланиш
E

ташкил қилади. Радиацион баланснинг
 
чиқиш қисми эса қисқа тўлқин 
узунликли қайтган радиация
 R
қ 
ва Ер сиртининг нурланиши 
Е
ер
 
лардан иборат. 
Агар фаол юзанинг радиацион балансини 
В 
ҳарфи билан белгиласак, 
фаол юзанинг радиацион балансининг умумий кўринишини қуйидагича 
ифодалаш мумкин: 


 S
1

 D 

 E
а 
– R

– Е
ер

ѐки 
Q

 S
1

 D 
эканлигини назарга олсак 


 Q 

 E
а 
– R

– Е
ер 

 Q – R

– (Е
ер
– E
а


 Q – R

– E
с 
бу ерда,
Q – йиғинди радиация; 
E
с
– самарали нурланиш. 
Юқоридаги формула қуйидагича ҳам ѐзиш мумкин: 
В = 
S
1

 D – (S
1

 D)∙А + E
а
– Е
ер
=(S
1

 D)(1 – А) – E
с

 Q(1 – А) – E
с
 
бу ерда,
А – фаол юзанинг альбедоси. 
Ютилган радиация 
Q (1–А) 
таглик юзанинг исишида, самарали нурланиш 
E
с 
эса таглик юзанинг совишида фаол роль ўйнайди. Сутка давомида йиғинди 
радиация ва самарали нурланиш миқдорлари узлуксиз ўзгарганидан радиацион 
баланснинг қийматлари ҳам узлуксиз ўзгаради. 
Осмон булут билан тўла қопланганда ва ерга тўғри радиация 
тушмаѐтганда 
В = D – R
қ 
– E
с
 
кечаси эса қисқа тўлқинли қайтган радиация ҳам 
бўлмаганлигидан радиацион баланс 
В 
қийматлари манфий бўлади: 
В = E
а
– Е
ер

-
 E
с 
га тенг бўлади 
Радиацион балансни билиш амалий қизиқишга эга. Чунки 
В
нинг 
қийматига қараб фаол юзанинг исиши ва совишини аниқлаймиз. 
Агар фаол қатламга тушувчи радиациялар оқимларининг йиғиндиси, 
фаол қатламдан кетувчи радиация оқимлари йиғиндисидан катта бўлса, фаол 
қатлам исийди. Акс ҳолда эса фаол қатлам совийди. 
Радиацион балансни турлича оралиқлари (минут, соат, сутка, ой ва йил) 
учун ҳисоблаш мумкин ва у мусбат ѐки манфий бўлади. 
Радиацион баланс, одатда, кундузи мусбат (энг совуқ даврларни ҳисобга 
олмаганда), кечаси эса манфий бўлади. 
Қуѐш ботишига 1-2 соат қолганда радиацион баланс манфий қийматларга 
ўтади ѐки кечга яқин Қуѐшнинг уфқдан баландлиги 10-15
0
га тенг бўлишидан 
бошлаб 
В 
нинг қийматлари манфий бўлади. Қуѐш баландлиги 10-15
0
дан ошгач 


177 
В 
нинг қийматлари яна мусбат ишорага ўтади.
Агар қор қоплами мавжуд бўлса, Қуѐш баландлиги 20-25
0
га
етгандан 
кейингина 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish