Transportning paydo bo’lishi va taraqqiyoti



Download 0,71 Mb.
bet4/4
Sana02.07.2022
Hajmi0,71 Mb.
#729660
1   2   3   4
Bog'liq
BEHRUZ

VI

103,650

414,603

933,940

1659,85

2593,07




6. Йўлнинг умумий қаршилик кучини хисоблаш
Pд=ψ*ma*g
бу ерда: ψ –йўлнинг қаршилик коэффициенти
ψ=f+i;
бу ерда: f –ғилдирашга қаршилик коэффициенти
i –йўлнинг қиялиги (i=0)
демак, ψ=f
f=fo+K*Va2
fo=0,008 –юк автомобиллари учун
k=7*10-6 –юк автомобиллари учун
Pψ=16*9.81*0.0082= 1,28707 kН

f


0,0082

0,0088

0,0093

0,0104

0,0117

Рд, кН

V

1,28707

1,3812

1,4597

1,6324

1,8364


Nψ -Yo’lning umumiy qarshiligini yengish uchun sarf bo’ladigan quvvat




Nψ1

Nψ2

Nψ3

Nψ4

Nψ5

I

1.48

2.96

4.44

5.93

7.41

II

2.72

5.44

8.1

10.8

13.6

III

4.57

9.14

13.71

18.28

22.85

IV

7.06

14.13

21.20

28.27

35.34

V

9.96

19.93

29.90

39.86

49.83

VI

12.61

25.23

37.84

50.46

63.08


NB -Havo qarshiligini yengish uchun sarf bo’ladigan quvvat





NB1

NB2

NB3

NB4

 NB5

I

0,0009

0,0077

0,0260

0,0616

0,1204

II

0,0059

0,0477

0,1610

0,3818

0,7457

III

0,0282

0,2258

0,7623

1,8070

3,5293

IV

0,1043

0,8348

2,8174

6,6784

13,043

V

0,2925

2,3401

7,8979

18,721

36,564

VI

0,5932

4,7463

16,018

37,970

74,161


Nv+Npsi=1.48+0.0009=1.4809kWt



Nψ1+NB1

Nψ2+NB2

Nψ3+NB3

Nψ4NB4

Nψ5+NB5

I

1,4809

2,9677

4,466

5,9916

7,5304

II

2,7259

5,4877

8,261

11,182

14,346

III

4,5982

9,3658

14,472

20,087

26,379

IV

7,1643

14,965

24,017

34,948

48,383

V

10,253

22,27

37,798

58,581

86,394

VI

13,203

29,976

53,858

88,43

137,24


7. Ёнилғи тежамкорлигини ҳисоблаш ва ёнилғи характеристикасини қуриш
Ёнилғи харктеристикасини (ЁХ) қуришни бир неча усуллари мавжуд: йўл синови натижалари бўйича, стендда ўтказилган синов натижалари бўйича ва тақрибий ҳисоблаш йўли билан.
Биринчи ва иккинчи усулларда ЁХ экспериментал маълумотлар асосида қурилса, учинчи усулда ЁХ хисоблаш-назарий йўл билан қурилади. ЁХ автомобилни тўғри йўналишда, горизонтал, асфалтобетон қоплами йўлда юқори узатмада барқарор ҳаракатланишидаги ёнилғи сарфини (Qs) тезликка (Va) боғлиқ равишда ўзгаришини ифодалайди.
Ёнилғи сарфи қуйидаги формулага асосан аниқланади:

Qs=(ge*(Nд+Nв+Nu)/(36*Vaттр) = ge*(Pд+Pв+Pu)/(36000*ρттр); л/100 км (1)

бу ерда: ge- солиштирма эффектив ёнилғи сарфи, г/(кВт·с);
Pд+Pв+Pu- тегишли равишда йўлни, ҳаво ва инерцияни ҳаракатланишга қаршилик кучлари, Н;
ρт- ёнилғини зичлиги, кг/л (бензин учун 0,75 кг/л, дизель ёнилғиси учун 0,84 кг/л);
ηтр- трансмиссиянинг фойдали иш коэффициенти (0,92 енгил автомобиллар учун, 0,88 юк автомобиллар ва автобуслар учун, 0,82 тўла юритмали автомобиллар учун).

Солиштирма эффектив ёнилғи сарфи қуйидаги формула орқали аниқланади:



ge=gN*Kω*Kи , г/(кВт·соат) (2)
бу ерда: gN- двигателнинг максимал қувватидаги солиштирма эффектив ёнилғи сарфи [одатда gN=300-340 г/(кВт·соат) бензинли двигателлар учун, gN=220-260 г/(кВт·соат) дизеллар учун];
Kω- солиштирма эффектив ёнилғи сарфини двигатель тирсакли валининг бурчак тезлигига (е = ωеN) боғлиқ равишда ўзгаришини хисобга олувчи коэффициент;
Kи- солиштирма эффектив ёнилғи сарфини двигатель қувватидан фойдаланиш даражасига (И) боғлиқ равишда ўзгаришини ҳисобга олувчи коэффициент.
Kω=aω+bω*e+c*e2 (3)
бу ерда: aω,bω,cωтегишли равишда, иккала турдаги двигателлар учун 1,23; -0,79; 0,56 га тенг;
е= ωеN
Kи=aи+bи*И+cи2 (4)
бу ерда: aи,bи,cи – тегишли равишда 1,7; -2,63; 1,93 дизеллар учун ва 2,75; -4,61; 2,86 бензинли двигателлар учун;
И – двигатель қувватидан фойдаланиш даражаси И=(Pд+Pв)/Pт
ЁХ таърифидан келиб чиққан холда Pu=0; ψ=f деб қабул қилинади. Ғилдирашга қаршилик коэффициенти
f=fо+k*Va2.
бу ерда: fо=0,008 – юк автомобиллар учун; fо= 0,012 – енгил автомобиллар учун (бошқа маълумотлар бўлмаса);
k=7*10­6 – юк автомобиллар учун, k=14*10­6 – енгил автомобиллар учун (бошқа маълумотлар бўлмаса).
ЁХ хисоби ва қуриш қуйидаги кетма-кетликда бажарилади:

  1. Топшириқда кўрсатилган автомобилни техник характеристикаси тузилади.

  2. Двигатель тирсакли валининг бурчак тезлигини ωmin дан ωmax гача диапазонидаги беш-олти қийматлари танланади.

  3. ωе ни танланган қийматлари учун:

    • е= ωеN нисбати аниқланади.

    • буровчи момент (Ме) ва қувват (Ne) қийматлари аниқланади.

    • автомобилни тегишли тезлиги (Va) аниқланади.

    • тортиш кучи (Pт) аниқланади.

    • берилган қаршилик коэффициенти (ψ) бўйича йўлнинг қаршилик кучи (Pд) ва хавонинг қаршилик кучи (Pв) аниқланади.

  4. Солиштирма эффектив ёнилғи сарфини тирсакли вални бурчак тезлигига боғлиқ равишда ўзгаришини ҳисобга олувчи коэффициент (Kω) аниқланади.

  5. Ҳаракатланишга қаршилик кучлари (Pд+Pв) ва тортиш кучи (Pт) қийматлари бўйича ωе (ёки Vа)ни хар бир қийматлари учун двигатель қувватидан фойдаланиш даражаси (И) аниқланади ва олинган қийматлар учун Ки ҳисобланади.

  6. Kω ва Ки коэффициентларнинг топилган қийматлари бўйича формула (2) ёрдамида ωе ни танланган қийматлари учун солиштирма эффектив ёнилғи сарфи (ge) аниқланади.

  7. ge ни топилган қийматлари бўйича формула (1) ёрдамида, ωе ни танланган қийматлари учун йўлнинг қаршилик коэффициенти (ψ) кўрсатилган йўл учун ёнилғи сарфи (Qs) аниқланади.

  8. Аниқланган ёнилғи сарфи (Qs) ва автомобиль тезлиги (Va) қийматлари бўйича Qs=f(Va) ёнилғи характеристикаси графиги қурилади.

Абсцисса ўқида белгиланадиган барча тезликлар (минимал ва максималдан ташқари) карралиги 10 га тенг бўлиши лозим (енгил автомобиллар учун ҳар 20 км/соат ва юк автомобиллари учун ҳар 10 км/соатдан).
Ёнилғи тежамкорлигининг ҳисоблаш натижасидаги кўрсаткичлари автомобилнинг энг юқори имкониятларини характерлайди, холос.
Амалда эса, ёнилғи тежамкорлигининг кўрсаткичларини қиймати бир қатор омиллар таъсири туфайли, ҳисоблаш натижасидан деярли фарқ қилиши мумкин.
Бу омиллар конструктив: двигатель ва трансмиссиянинг параметрлари; шиналарнинг ва автомобилнинг аэродинамик параметрлари ҳамда эксплуатацион: автомобилнинг техник холати; атроф – мухит параметрлари; маршрутнинг тури ва мураккаблиги; ҳаракатланиш интенсивлиги; йўлнинг параметрлари; ҳайдовчиларнинг малакаси ва х.к. дан иборат.
Шунинг учун, курс иши топшириғида кўрсатилган қўшимча шарт – шароитлар (камида учта) учун ҳам юқорида келтирилган кетма-кетликда ЁХ ҳисобланиб, қурилиши лозим.
Kω=aω+bω*e+c*e2 =0,984

Kω

0,984

0,928

0,912

0,936

1



Dvigatel turi













Dizel

0,5

-0,58

1,08

1,65

-2,3

1,66

И – двигатель қувватидан фойдаланиш даражаси


И=(Pд+Pв)/Pт=0,7

И

0,7

0,5

0,6

0,7

1

Kи=aи+bи*И+cи2 =0.86



KИ

0,86

0,89

0,88

0,92

1,06

Автомобилни горизонтал йўлда барча узатмаларда ҳаракатланишидаги (ψ1=f) ёнилғи сарфини ҳисоблаш учун gN=240 г/(кВт·с) қабул қилинди


ge=gN*Kω*Kи

ge

203,098

198,221

192,61

206,67

254,4




N-

QS1

 QS2

 QS3

 QS4

 QS5

I

17,14

16,64

16,26

17,52

21,71

II

17,19

16,82

16,38

17,83

22,52

III

17,15

17,04

17,06

19,06

24,64

IV

17,31

17,62

18,31

21,45

29,24

V

17,56

18,59

20,45

25,49

37,03

VI

17,84

19,91

23,01

30,4

46,46













Адабиётлар



  1. Вахламов В.К. Техника автомобильного транспорта: подвижной состав и эксплуатационные свойства. М., 2004 – 528 с.

  2. Литвинов А.С., Фаробин Я.Е., Автомобиль: теория эксплуатационных свойств: М., 1989 - 240 с.

  3. Смирнов Г.А. Теория движения колёсных машин. М.Машиностроение, 1981, 350-бет.




Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish