Тошкент Тиббиёт Академияси



Download 2,75 Mb.
bet92/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Феромонлар (Ф)
Феромонлар — бу тирик организмлар томонидан атроф-муҳитга ишлаб чиқариладиган (кўпинча махсус безлар орқали) ва махсус жавоб реакциясини (ҳарактерли хулКи ёки ҳарактерли ривожланиш жараёни) уни Кабул Килувчи шу тур вакилларида чақирадиган моддалардир.
Уларнинг пестицидлардан кескин фарқли шунда-ки, феромонлар заҳарли таъсир кўрсатмайди, балки хашаротлар организми ва популяциясида сигнал ролини бажаради. Улар хулк-атворга таъсир қилади: ўзига жалб қилади (жинсий Ф), кўркитади (ҳавотир Ф). биргаликда йигилишга ундовчи (агресацион Ф), маълум худудни белгилаш учун хизмат қилади (из Ф) ва бошқалар. Ўсимликларни зарарли хашаротлардан сақлаш учун амалиётда табиий феромонларнинг синтетик аналоглари кўлланилмоқда.
Ишлов бериладиган майдонларга феромонлар махсус препаратив шакл — бугланувчи (диспансер) шаклда келтирилади, уларни хашаротлар учун туткичларга, баъзан ишлов бериладиган майдонларга турли хил усуллар билан сепилади. Диспенсерлар сифатида фильтрланувчи когоз, резина ҳалкалар, туткичлар, трубачалар, микрокапсулалар ва бошқалар ишлатилади. Ишлатиладиган моддаларнинг юқори чегаралари (бу зараркунанданинг турига ва кандай қўлланишга боғлиқ), лёкин максимал миқдори туткич учун 5 —6 мг ва 200 — 250 г/Га дан ошмайди.
Феромоп препаратлари турли хил спирт, ацетатлар, эфирлар, кетонлар ва бошқалар асосида тайёрланади.
Улар органик эритувчиларда яхши эрийди, юқори учувчан, герметик идишларда стабил сақланади.Феромонлар гуруҳига Кўйидагилар киради: вертепол, диспармор, ПАК препарати, стир — руп —М (фарнедол ва нералидол бирикмаси) ва бошқалар. Асосан феромонлар кам токсик препаратлардир (уларпинг ЛД5о ошқозон ичига киритилганда 6 — 10 г/кг бутун тана оғирлигича шу чагарадан бўлади), тери резорбтив ва узоКга эффектга эга эмас. Атроф — муҳитни деярли зарарламайди, чунки битта тутКичга кетадиган меъёр жуда кам 5 — 6 мг., тутКичлар сони уларни ўзгартириш ва нима маКсадда Қўллашга Караб турлича бўлади (1—2 та тадан 50 донагача 1гектерга). Чиқим кам бўлгани ва тупроқнинг, ўсимликларнинг зарарланиши деярли бўлмагани учун фақат ишчи зона учун бу пестицидга (ҳавога) меъёрлар ишлаб чиқилган.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish