Тошкент Тиббиёт Академияси


Эксплуатация қойдаларига қуйидагилар киради



Download 2,75 Mb.
bet72/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Эксплуатация қойдаларига қуйидагилар киради;

ишлаб чиқариш хоналари ва мосламалар рангини тўғри танлаш.
Ишлаб чиқаришда ёритилганликни назорат қилишда иш жойида ва йўлақларда ёритилганликни албатта ўлчаш керак. Улчашни назорат нукталари камида 5 та, намуна сони – камида 3 та бўлиши керак.
Табиий ёритилганликни сунъий ёритилганликдан фарқли уларок куннинг коронгу вақтида, аралаш ёритилганликни – сунъий еритилганлик учиғ вақтда ўлчаш керак.
Комбинациялашган сунъий ёритилганликни аввал умумий ёритилганлик ёриткичлар, сўнг ёкиг ҳолидаги иш жойидаги маҳаллий ёриткичлар ёритилганлиги улчанади.


Ишлаб чиқаришда ёритилганликка гигиеник талаблар.
Ёритилганлик миқдори – амалдаги меъёр: КМК 2.01.05-98 «Табиий ва сунъий ёритиш» га мос бўлиши лозим.

    1. Ёритилганлик миқдори қуйидагиларга боғлиқ:

Кўриш ишининг тавсифига

    1. Ута юқори аниқлик – 1 разряд

    2. Жуда юқори аниқлик – 2 разряд

    3. Юқори аниқлик – 3 разряд

    4. Ўртача аниқлик – 4 разряд

    5. Кичик аниқлик – 5 разряд

    6. Жуда кичик аниқлик – 6 разряд

    7. Иссиқ цехларда ярқираб куринадиган ашё ва буюмлар билан ишлаш – 6 разряд

    8. ишлаб чиқариш жараёнини умумий кузатиш ишлари – 6 разряд

Фарқ қилиш объектининг энг кичик ёки эквивалент ўлчамига (мм да) 0,15 дан кам, 0,15-0,3 гача, 0,5-1,0 гача, 1 дан 5 гача, 5 дан ортиқ.
Сатх рангига (фон) – оч ранг – вақтдан кайтиш коэффиценти – 0,4 дан ортиқ бўлганда; - ўртача ранг шу каби – 0,2-0,4 гача бўлганда – тўқ ранг – шу каби-0,2 дан кам.
Фарқланиш объектининг фон билан қонтрасти бу катта қонтрастлик 0,5 дан ортиқ бўлганда (объект ва фон равшанлик бўйича кескин фарқланади); ўртача К-0,2 дан 0,5 гача бўлганда (объект ва фон равшанлик бўйича сезиларли даражада фарқланади) - кичик К-0,2 дан кам бўлганда (объект ва фон равшанлик бўйича жуда кам фарқланади).
Ёритиш турларига:
    • Сунъий

    • Табиий

    • Аралаш

Ёритилиш тизимига:
А. Сунъий ёритишда;
- Мураккаб
- Умумий
б. Табиий ёритишда;
- Юқоридан ёки мураккаб
- Ён томондан

              1. Ёритилиш сифати қоникарли бўлиши керак. Бу қуйидагиларга боғлиқ;

                1. Download 2,75 Mb.

                  Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish