Тошкент тиббиёт академияси п. Р. Алимходжаева, Н. М. Туйчибаева, А. А. Абдувалиев, М. С. Гильдиева



Download 11,61 Mb.
bet35/89
Sana24.02.2022
Hajmi11,61 Mb.
#187443
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   89
Bog'liq
alimhojaeva uchebnik genetika uzb

a

b

1-расм. Тери чўққичалари диссоциацияси: диссоциация (a) ва “пунктирли чўққичалар” туридаги диссоциация (b).

меъёрда кам учрайди, лекин кўп касалликларда нисбатан кўпроқ кузатилади. Чўққичалар диссоциацияси яққол намоён бўлишида сегментлар қисқа ва қийшайган, расмлар майдони тартибсиз жойлашган, хақиқий нақш параллел чизиқлари камроқ намоён бўлади (1а-расм).


Баъзида нақшлар тури умуман дифференцияланмайди, чунки чўққичалар жуда калта, одатда нуқтасимон сегментлар кўринишида бўлади. Диссоциянинг бу турини одатда “пунктирсимон чўққичалар” сифатида белгиланади (2b-расм).
Диссоциация хар қандай майдонда юзага келиши мумкин, унинг тарқалиши минимал даражадан то қўл ва оёқ панжалари юзаларининг тўлиқ шикастланишигача бўлиши мумкин. Аксарият холларда бош бармоқ (меъёрда) ва камроқ жимжилоқ бармоқ диссоциацияга учрайди, олигофренияда эса кўпинча жимжилоқ бармоқ кўпроқ зарарланади. Диссоциациянинг чегараланган ҳолатлари спородик тарзда ёки аутосом-доминант типда ирсий ўтувчанлик билан тавсифланади. Фенотипик белги сифатида эса қуйидаги касалилкларда учрайди: альбинизм, оксицефалия, оёқ-қўллар аномалилари (полисиндактилия, олигодактилия), кар-сақовлик, оилавий амавротик идиотия, дифференциоциялашмаган олигофрения, эктодермаль дисплазия, фоликуляр кератоз, де Ланге синдром, пигмент тутмаслик синдроми, хромосом касалликлар (13,18,21, 4р- трисомия). Шизофренияда “пунктирсимон чўққичалар” кўплаб миқдорда учрайди.

2-расм. Кафт (А), кафт майдонлари, трирадиуслар, чизиқ ва нақшлар (В) топографияси (Cimmins, Midlo бўйича, 1943).
А қисм: 1-4 – бармоқлар орасидаги оралиқ, I—IV — бармоқлараро ёстиқчалар; Th — тенар; Н — гипотенар, Р. f. m.— ph — панжа-фаланга букилувчи бурмалари; P. f. t. d. — дисталь кўндаланг букилувчи бурмалар; Р, f, t, p — проксималь кўндаланг букилувчи бурмалар; P. f. p.— бош бармоқ букилувчи бурмаси; P. f. c. — билак букилувчи бурмаси.
В қисм: 1—3 — кафт майдони, а, b, с, d — бармоқлар трирадиуслари; А, В, С, D — бош кафт чизиқлари, t, t', t" — карпаль, оралиқ ва марказий ўқ трирадиуслари.


II. Бармоқлар, оёқ ва қўл кафтлари букилувчи бурмалари.
Қўл кафтида бирламчи букилувчи бурмалари – меъёрда иккита бўлиб (проксимал ва дистал), улар кафтнинг бир қиррасидан бошланиб қарама-қарши қиррага етиб бормайди, метакарпофалангеал бурмалар ва бош бармоқнинг битта бурмаси. Бармоқларда фалангалараро бурмалар – биринчи бармоқдан ташқари хар бир бармоқда иккитадан бўлади (р-расм).
Ушбу гурухнинг қуйидаги белгилари ташхисий аҳамиятга эга:
- ягона букилувчи бурма - SC (Simian crease) ва унинг вариантлари (3-расм);
- сидней бурмаси - SL (Sydney line) ва унинг вариантлари (4-расм);
- бармоқ ва кақтларнинг қўшимча бугилувчи бурмалари;
- жимжилоқнинг ягона бурмаси (5-расм);



3-расм. Кафтнинг ягона букилувчи бурмаси ва унинг вариантлари: А – ягона классик букилувчи бурма; B-G - Simian crease ягона бурмаси вариантлари.

4-расм. Сидней бурмаси (чизиғи) ва унинг вариантлари.

5-расм. Жимжилоқнинг ягона букилувчи бурмаси.
- бармоқлар букилувчи бурмаларининг йўқлиги шу сохадаги бўғимнинг (бўғим қопчаси гипоплазияси, синфалангизм) туғма патологиясидан далолат беради.
Иккиламчи бурмалар ёки “оқ чизиқлар” - WL (White lines) – сони ва узунлиги бўйича турлича бўлган майда бурмалар бўлиб, улар асосан бармоқларда жойлашади ва дермал терининг букилиши функциясини намоён этмайди. Бу “оқ чизиқлар”ни шахсни идентификациялашда қўллаш мумкин, аниқроғи вақтни хисобга олган холда, чунки ёш ўтиши билан бу бурмалар сони орти боради. 2-6 ёшдаги (171 бола) болалар ўртасида ўтказилган “оқ чизиқлар”ни махсус текшириш натижаларини кўрсатишича, улар ўртасида ушбу белги 5,6%, катталарда эса (22-63 ёш) 93-98% ни ташкил қилиб, унда аёлларнинг улуши кўплиги аниқланган.
Хромасом синдромларни ўрганишда аtd трирадиуслар ўртасидаги бурчакларга катта ахамият берилади (а-трирадиус – иккинчи бармоқ асосида, d-трирадиус бешинчи бармоқ асосида, t-трирадиус билакузук бурмаси ўртасида). Меъёрда инсонларда аtd трирадиуси 570-600ни ташкил қилса, Даун синдромида – 800, Клайнфельтера синдромида – 420, Шерешевский-Тернер синдромида – 650 га тенгдир.

Download 11,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish