Тошкент тиббиёт академияси п. Р. Алимходжаева, Н. М. Туйчибаева, А. А. Абдувалиев, М. С. Гильдиева



Download 11,61 Mb.
bet60/89
Sana24.02.2022
Hajmi11,61 Mb.
#187443
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   89
Bog'liq
alimhojaeva uchebnik genetika uzb

3. Натижаларни тахлил қилиш.
Усулнинг асосланиши. ПЗР маҳсулотларини флюоресценциясининг реал вақтдаги детекцияси турли наъмуналарда шаблонлар иштирокини хисоблашга имкон беради. Бу берилган флюоресценция даражасига эришиш учун зарур бўлган ПЗР цикллар сонини хисоблаш йўли билан амалга оширилади (бўсаға флюоресценцияси).
Белгиланган флюоресценция бўсағаси эришиш учун матрица камроқ бўлган наъмуналарга нисбатан даставвал катта матрицага эга бўлган наъмуналарда ПЗР цикллари камроқ талаб этилиши флюоресценция интенсивлиги маҳсулот миқдорини белгилаб керади. Бундан ўзаро боғлиқликни математик тарзда баён этиш мумкин: бўсағага эришиш учун зарур бўлган цикллар сони (яъни бўсаға цикли ёки Ст катталиги) матрицанинг дастлабки миқдори логарифмига тескари пропорционалдир. Шунинг учун Ст катталигини матрицанинг дастлабки сонини хисоблаш учун қўлланилиши мумкин.
Наъмунадаги матрицанинг дастлабки сонининг хисоблаш учун аввало флюоресценция бўсағаси аниқланади, бунда турли наъмуналар таққосланади. Бунинг учун аввало флюоресценцияни цикл рақамига боғлиқлиги чизиб олинади, сўнг графикда сигналлар фон даражада устун бўлган ва экспоненциал ортиб борувчи бўсаға чизиғи ўтказилади. Алоҳида наъмуналардан олинган Ст катталиги наъмуна флюоресценция чизиғи бўсаға чизиғини кесиб ўтиши цикл сифатида олинади.
Шаблоннинг нисбий ёки мутлоқ миқдорини хисоблаш учун турли наъмуналардан олинган Ст катталиги стандарт билан солиштирилади. Агар наъмуналар миқдорий тахлил натижалари матрица диапозони билан мос келса, унда Ст га матрица сони логарифмига боғлиқ холда стандарт эгри чизиқ чизиш мумкин. Номаълум наъмуналардаги дастлабки матрицанинг мутлоқ сонини наъмуналар Ст кўрсаткичини қўллаш орқали стандартлардан хисоблаб олиш мумкин. Агар стандартлар бўйича хисоблашни имкони бўлмаса, унда хар бир наъмунадаги шаблонлар сонини CT – ΔCT кўрсаткичи фарқига асосан бошқа наъмунага нисбатан хисоблаш мумкин.
Хозирги кунда қатор дастурий таъминотлар ишлаб чиқилган бўлиб, агарда плашкани созлашда стандартлар берилган бўлса, улар мутлоқ миқдорий тахлиллар учун стандарт эгри чизиқларни автоматик тарзда хосил қилиши мумкин. Бундан ташқари, дастурий таъминот реакция самарадорлиги баҳолайди ва нисбий катталиклар учун ΔCT катталигини хисоблайди.
Реал вақтдаги ПЗР маълумотларига ишлов беришнинг икки асосий мезони:
1. Аниқ бир ўлчамдаги графиклар усули.
2. Натижаларни тўғридан-тўғри солиштириш.

Download 11,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish