Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

ИНСОН ОРГАНИЗМИНИНГ МИКРОФЛОРАСИ
Инсон оранизмининг нормал микрофлораси микро ва макро 
организмларнинг узаро таъсири натижасида эвалюция жара­
ёнида юзага келади. Организмнинг маълум цисми ва аъзолари 
у чу н
характерли микроблар турининг 
й ириндиси 
биоциноз—ор­
ганизмнинг нормал ^аёт фаолияти учун зарурдир. Биоциноз- 
нинг бузилиши, унинг учун одатдан ташцари микроорганизм­
ларнинг ^осил булиши, айникса касаллик цузратувчи микроб­
ларнинг юзага келиши, юкумли касалликларни келтириб чица- 
ради.
Х^омиладорлик вактида хомила стерил булади. Бола тури- 
лаётган вацтда онанинг турилиш канали оркали унга микроор­
ганизмлар тушади. Шунингдек она терисидан, доялар и$лидан
www.ziyouz.com kutubxonasi


атрофдаги буюмлар ва хаводан бола организмига микроорга­
низмлар тушади.
Инсон 
Ха ёти 
давомида микрофлора характери 
узгариб 
ту­
ради. Лекин маълум аъзолар учун доимий характерлидир.
Одамнинг ички аъзолари одатда стерилдир. (цон, мия, жи- 
гар ва бошкалар). Ташци мухит билан алоцада булган аъзова 
туцималар узида микроорганизмлар сацлайди.
Тери м и кроф ло раси е та р л и ч а доим ийдир. 
У стафилококк, 
стрептококк, дифтериодлар спора ,\осил ^илувчи бактериялар 
хамиртурушга хос замбурурлар билан намоён булади. Улар 
учун тери ва ёр безлари ажратадиган моддалар улик хужайра­
лар ва парчаланиш ма^сулотлари озуца хисобланади. Микро­
организмлар тоза терига тушганда терида доимо яшайдиган 
бактериялар ва турли хил безлар ишлаб чи^арадиган махсу- 
лотлар таъсирида одатда нобуд булади.
Терининг ифлосланиши патоген микроорганизмларнинг ри- 
вожланишига ёрдам беради. Шунинг учун терини доимо тоза 
тутиш катта ахамиятга эга.
Ориз б уш л и ги м и кроф ло раси к у п ва тур л и тум а н д и р . 
J^apo- 
рат, намлик, озиц моддаларининг доимийлиги, сулакнинг иш^о- 
рий реакциялилиги микроорганизмларнинг ривожланиши учун 
Хулай шароит хис°бланади. Турли хил кокклар, сут кислота 
бактериялари, дифтериодлар, спирохеталар, актиномицетлар 
хамиртуришга хос замбурурлар ва урчуцсимон таё^чалар ус- 
тунлик ^илади.
Ориз 
бушлири микроорганизмлари тиш кариеси, стоматит, 
юмшох ту^иманинг яллирланиши келиб чикишига сабаб була­
ди. Яллирланиш жараёнининг биринчи бос^ичида стрептококк- 
лар, бактероидлар, актиномицетлар устунлик ^илади. Карейс 
юзага келиши натижасида унга йиринг 
х ° сил 
цилувчи бакте­
риялар, протей, клостридийлар ва бошкалар ^ушилади. Бу ка­
салликларни олдини олишда 
ориз 
бушлири гигиенаси 
катта 
ахамиятга эга.
Меъда ва ичак йули микрофлораси. 
Меъда сую^лигининг 
кислоталилиги ортганда меъда микрофлораси камаяди. Ингичка 
ичакда иш^орий шароит булишига ^арамасдан микроорганизм­
лар камдир. Чунки уларга ферментлар ёмон таъсир курсатади. 
Микроорганизмларнинг булиниб купайиши учун йурон ичак 
кулай шароит хисобланади. Инсон хаёти давомида йурон ичак 
микрофлораси узгариб туради: эмизикли болаларда суг кисло­
та хосил циладиган бактериялар, 
катталарда бактериодлар, 
бифидум-бактериялар, ичактаёцчалари, нажас стрептококклар 
ва бошкалар учрайди. Нажасда турли хил микроорганизмларни 
учратишимиз мумкин.
«Нафас йули микрофлораси» одам нафас олаётган хаво би­
лан бирга турли хил ва куп микроорганизмларни цабул цила- 
ди. Уларнинг купчилиги бурун шиллигида ушланиб холади ёки 
ю^ори нафас йули улик эпителиялари билан таш^арига чик.а-
www.ziyouz.com kutubxonasi


пь
рилади. Бурун, ^алцумда, ютцинда асосан стафилококк, стреп­
тококк, дефтериодлар ва бошкалар учрайди. Организм буша- 
шиши (музлаши, жаро^ат олиши, ори^лаб кетиши) натижаси- 
да юцори нафас иулида доимо яшовчи микроорганизмлар турли 
хил касалликларни келтириб чицариши мумкин. Бунда нафас 
йулининг пастки цисмларини (бронхитлар, упканинг яллигла- 
ниши) шикастлайди.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish