Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


Озица мухитлар микробиологнк ишнинг асоси хисобланади



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Озица мухитлар микробиологнк ишнинг асоси хисобланади
ва уларнинг сифати барча текшириш натижалари билан бог-
ли^. Ози^а мухитлар микробларнинг хаёти учун энг яхши ш а­
роит булиши лозим.
ОЗЙЦА МУ^ИТЛАРИГА ЦУЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР
Ози^а мухитлар куйидаги талабларга жавоб бериши лозим:
1. Туйимли . булиши керак, яъни микроорганизм энергиясини 
етарлича овцатланишини цоництирадиган 
булиши 
лозим. 
Буларга оргонагенлар, минерал (ноорганик) моддалар, мик- 
роэлементлар киради. Минерал моддалар микроэлементлар 
тузилишини ва ферментларни фаоллаштирибгина 
цолмай, 
му^итнинг физикавий ва кимёвий хоссаларини (осматик бо- 
сими pH ва бошкалар) ани^лаб беради. Айрим микроорга­
низмларни устиришда ози^а му^итига устириш омиллари — 
витаминлар, айрим аминокислоталар ва бошкалар ^ушилади, 
чунки хужайра уларни синтезлай олмайди.
Диадат! 1. Микроорганизмлар тирик мавжудотга ухшаш куп 
микдорда сувга му^тож булади.
2. Водород ион (PH) курсаткичи оптимал даражада булиши 
лозим.. Му^итнинг оптимал реакцияси хужайра цобигининг 
утказувчанлигига ва микроорганизмларнинг озица му^итлар- 
ни ^азм цилишига таъсир курсатиши мумкин. Купгина патоген 
бактериялар учун кучсиз иш^орий шароит оптималдир (7,2— 
7,4). Масалан, вабо вибриони учун оптимал ишцорнй шароит 
(рНи 8,5—9,0) ва сил цузгатувчиси учун кучсиз кислотали 
(рНи 6,2—6,8) шароит оптимал мухит булиб хисобланади.
3. Микроб хУжайраси учун озица му^ити изотоник булиши, 
яъни му^итни осматик босими хужайра ичидаги босим билан 
бир хил булиши лозим. Купгина микроорганизмлар учун 0,5% 
ли натрий хлор эритмаси оптимал мухити мос келади.
4. Стерил булиши лозим, бегона микроорганизмларнинг булиши 
урганилаётган микробларнинг усишига, унинг хоссаларини 
урганишга тусцинлик ^илади.
5 Зич озица мухитлар нам булиши ва микроорганизмлар учун 
оптимал консистенцияга эга булиши керак.
6. Оксидланпш-кайтарилиш 
потенциалига эга булиш лозим, 
яъни оладиган ва берадиган электрон моддалар нисбатига 
эга булиши керак. pH индексида потенциал озица мухит 
кислород билан туйинганини курсатади. Бир микроорганизм­
ларга юцори потенциал—бошкалари учун паст 
потенциал 
керак. Масалан, анаэроблар: RH2 индекси 5 тадан куп бул- 
маганда, аэроблар RH2 индекси 10 тадан паст булмаганда 
булиниб купаяди, купгина му^итларнинг оксидланиш потен- 
циали аэроб ва факультатив анаэробларга цуйилган талаб- 
ларни ^оництиради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


7. Культуранинг ^сганини, боища микроорганизмлар таъсирида 
ифлосланганлигини аницлаш учун ози^а 
мухитлар 
тиниц 
булиши лозим.
ОЗИЦА М У^ИТЛАРИНИНГ ТАСНИФИ
Турли хил микроорганизмда озица мухитлар ва му^итлар- 
нинг хоссасига талаб бир хил эмас. Текшириш ма^садига ца- 
раб у ёки бу озица мухитлар танланади. ^озирги ва^тда хил- 
ма-хил озица мухитлар таклиф цилинган, тасниф асоси цилиб 
цуйидаги хоссалари олингак.
1. Тайёрланишига к^ра озица мухитлар табиий ва сунъий- 
ларга булинади. Табиий озица му^ит усимлик ва хайвон ма^?* 
сулотларидан тайёрланади. ^озирги ва^тда цимматли маз^су- 
лотларни (гушт ва бошкалар) ^рнини босувчи: суяк ва балиц 
унлари, ози^-овцат ачитциси, цуйилган цон ва бошкалар озиц- 
овцат ^исобланмайдиганлар билан алмаштириш й^лга цуйил- 
ган. Шунга царамасдан, табиий махсулотлардан тайёрланади- 
ган ози^а мухитлар таркиби жуда мураккаб ва ишлатилаётган 
хом ашёга цараб узгаради. Бу мухитлардан кенг-куламда фои- 
даланилади. Улар кимёвий тоза органик ва анорганик бирикма­
лардан тайёрланади. Сунъий му^ит икки 
м а р т а
дистилланган 
сувда суюлтирилган ва ани^ курсатилган концентрацияда олина­
ди. Бу му.\итларнинг а^амиятли томони шунданки, уларнинг 
таркиби доимий са^ланади (уларга ани^, ^анча ва 
^андай 
моддалар киради) шунинг учун бу мухитлар осон ^айта ишлаб 
чицарилади.
2. Зичлик даражасига (консистенциясига) к^ра суюц, зич^ 
ва ярим суюц турларга булинади. Зич ва ярим суюц озица му- 
^итлардан тайёрланади. Суюц озица му^итларга агар-агар ёки 
желатина цушилса зич ва ярим суюц му^ит ^осил булади.
Агар-агар полисахарид модда, денгиз сув ^тларидан олина­
ди. У микроорганизмлар учун ози^а булиб ^исобла«майди ва 
фацат му^итни зичлаштиришда фойдаланилади. 80— 100°С 
хароратда эрийди. 40—45°С ^ароратда ^отади.
Желатина ^айвон оцсили, 25—30°С желатинали мух.итларда 
эрийди. Шунинг учун уларда культураларни хона ^ароратида 
устирилади. pH 6,0 дан паст ва 7,0 дан юцори булганда му^ит- 
ларнинг зичлиги камаяди ва улар ёмон совийди. Айрим микро­
организмлар желатинадан озикланиш моддаси сифатида фой- 
даланади—улар ^сганда му^ит суюлади.
Бундан таш^ари зич му^ит сифатида цоннинг ивиган зар- 
доби, ивитилган тухум, картошкали мухитлар ^лланилади.
1. Таркибига кура мухитлар оддий ва мураккаб му^итларга 
булинади. Уларга г^шт-пептонли ш^рва (ГП Ш ), г^шт-пептон- 
ли агар (ГПА), Хоттингер агари ва шурваси, пептонли сув 
ва озирали желатина киради. Мураккаб мухитлар тайёрлаш 
учун оддий озица му^итларига цон, зардоб, углеводлар ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


микроорганизмларнинг булиниб купайиши учун зарур булган
моддалар ц^шилади.
2. ^улланилишига кура:
а) 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish