Тиббий биология ва генетика Тиббиёт олийгохи талабалари учун дарслик



Download 56,4 Mb.
bet152/210
Sana26.02.2022
Hajmi56,4 Mb.
#470048
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   210
Bog'liq
Xoliqov 2018 yil ТИББИЙ БИОЛОГИЯ

Геогельминтлар -ҳўжайин алмаштирмасдан ривожланади, бошланғич рив-
ожланиш босқичи ташқи муҳитда боради.Биогельминтларнинг тухум, личинка даврлари ҳўжайинлари­ни танасида ўтади ва ҳўжайин алмаштириш билан ривожланади.
Гельминтларнингжойлашши. Гельминтлародамваҳайвонларнингбарчааъзоватўкималаридапаразитликкилишимумкин. Масалан, ўпкадаэхинококк, альвеококк, личинкадавридагиаскарида, эгрибошлигижжа, қонда - шистозомалар, филяриялар, миграциядагиаскаридаватрихинеллаличинкаларимарказийнервтизимида, тасмасимончувалчангларнингфинналари, эхино­коккпуфагикабиларжигарда, ҳайонларнимушаклардапаразитлик қилади. Шунингучунбарчамутахассисликдагишифокорлар (педиатрлар, терапевтлар, жарроҳлар, окулистлар, нервпаталоглар) амалийишдавридагельминтозларгадучкелишимумкин. Гельминтнингвоягаетганёкиимагиналбосқичликузатиладиганхўжайиндефинитивёкиохиргихўжайиндебюритилади. Гельминтнингличинкабосқичияшайдиганхўжайиноралиқ хўжайиндебаталади. Баъзиҳоллардаэсагельминтнингтўлиқ ривожланншиучундефинитивваиккинчиоралиқ хўжайинданташқариучинчи - қўшимчахўжайинҳамзарурбўлади. Сербарлентасимончувалчангда, мушуксургичидайиртқичбалиқлар қўшимчахўжайинбўлибҳисобланади. Резервуархўжайиннингтанасидаличинкаларривожланмайди, аммояшаш қобилиятинисақлаб қолади. Гельминтларвахўжайинларўзаромослашишнуқтаиназаридан қуйидаги 2 гуруҳгабўлинади: 1) облигатпаразитлар - паразитэволюциясихўжайинэвалюциясибиланўзаромустаҳкамбоғланган; 2) фа­культативпаразитлар - паразитэволюциясихўжайинэвалюциясиганисбатанмустақилравишдатараққийэтган, шунингнатижасидаулархўжайинҳаётшароитигаяхшимослашмаган, фақатмаълуммиқдордагинапаразитлархўжайинтанасидажинсийвоягаетади.
Гельминтларнингорганизмгатаъсириқуйидагиомилларнатижасидакелибчиқади: 1) захарлитаъсири, 2) механиктаъсири, 3) гельминтличинка-ларинингмиграцияфеномени; 4) онақорнидаривожланишдагиинвазияси; 5) гельминтларнингинфекцияларбиланўзаротаъсири; 6) гельминтларнинговқатланишуслублари; 7) гельминтозлардаўсмаларнингҳосилбўлиши.
Маълумки аскариданинг захарли безлари йуқ. Аммо аскаридалар ажратган экстракт итларнинг вена томирларига юборилганда уларда қон босим тушиб, кучли ҳансираш, оёқлар парези ва қоннинг ивимаслиги кузатилган, натижа эса ўлим билан тугаган.
Цестодлардан олинган экстракт ички органлар, безларга заҳарли таъсир қилиб, томирларнинг тортишишига, баъзан эса ўлимга сабабчи бўлган.
Механик таъсирлар гельминтларнинг органларда йиғилиб, тиқилиб қолиши билан юзага чиқади. Механик таъсир натижасида шиллиқ парданинг кўпгина қисмларида қон айланиши бузилади.(масалан, аскарида, чўчқа ва қорамол солитери билан зарарланганда). Миграциядаги гельминт личинка-лари хўжайин тўқимасини жароҳатлаб, қон томирларига ўтганда организмга инфекцияни олиб киради. Кўпчилик муаллифлар инфекцион (юқумли) касалликлар гельминтлар инвазияси билан биргаликда оғир кечишинн исботлашган.
Гижжаларнииг озиқланиш усуллари ҳар хил. Масалан: пакана гижжа хўжайин ичак ворсинкалари стромаси билан, аскарида ичакнинг шиллиққаватидаги юзаки ҳужайралари билан озиқланади, қийшиқ ва қил бошли гижжалар - гематофаглардир. Бундай маълумотлар ичак деворининг гисто-
логик кузатишлари натижасида олинган. Лентасимон (ёки тасмасимон) гижжалар ичакдаги тайёр озиқ-овқат маҳсулотларини бутун танаси билан шимиш (осмотик) усули билан озиқланади.
Гельминтозларда ўсмаларнинг ҳосил бўлиши - баъзи бир гельминтларда хавфсиз ва хавфли ўсмаларнинг ўсишини ривожлантириши аниқланган. Масалан, шистозома тухумлари сийдик пуфаги ва тўғри ичакнинг деворига йиғилиб тиқилади, шунинг натижасида папиллома ва карцинома каби ўсмалар ўсиб, ривожланиб кетади. Баъзи текширишлар натижасида описторхоз ва клонорхоз касалликларда жигар хавфли ўсмаси юқори фоизда учраши аниқланган.



Download 56,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   210




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish