Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet205/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Ковукни резекцияси. Ковук усмаларига карши курашларни хамма куп хил турларини ягона бир максади бор. Бу хам булса ковукни барча вазифаларини саклаб колган холда усмани яхшилаб олиш ёки уни емириб ташлашдан иборат.
Онкология жаррохлигида кенг таркалган усул усмани бутунлай соглом тукима чегарасида кесиб олиб ташлаш ковук усмасини даволаш хам уз аксини топган.
Шиллик пардани ва унинг остидаги каватни чегарасидаги, сингиб усадиган ковук усмаларини, трансвезикал резекцияси, баъзи сабабларга кура трансуретрал электрорезекция килиб булмайдиган холатларда кулланилади.
Усма ковук деворига сингиб усган холатларда ковук деворини хамма каватини соглом тукималар чегарасида кесиб усма билан биргаликда олиб ташланади. Ковукни ёнбош деворларида жойлашган ва сийдик найчаларини эзиб куймаган усмалар осонрок операция булади.
Бу операцияни бажариш учун, коринни пастки кисми буйига караб ярим ой шаклида кесилади. Ковукни олдинги девори очилгандан кейин унинг усма эгаллаган кисми, атроф тукималардан ажратилади. Ковукни гумбази, корин пардасидан хам яхшилаб ажратилади, кон ортикча окмаслиги учун ковукни юкориги ва пастки артерия ва вена кон томирлари боглаб ташланади. Ковук яхшилаб ажратилиб, буйига караб кесилади ва усма айланасига кесиб олиб ташаланади. Ковукни деворини хамма ковукни ярасини икки катра кетгут иплар билан тикилади. (140-расм. Рангли иловага каранг). Операцияни ковукка найча киритиш билан тугатилади. Ковукни тикилган ярасини олдига дренаж колдирилади. Керак булса ковукни атрофидаги тукималар учун дренаж тосни пастки кисмини тешиб киритилади.
Агар усма сийдик найчасига ёки уни жумбагига утган булса, операция уретероцистостематоз билан хам тугаши мумкин. Бунинг учун сийдик найчасини пастки кисми ковукдан ажратилиб, 3 см атрофида юкорирокдан кесиб, кейин бошкатдан ковукка улаб куйилади. (141-расм. Рангли иловага каранг).
Усма ковукни гумбаз кисмида жойлашган булса, уни кесиб олиш учун ковукни гумбазини ураган пардаси ва урахуслар хам кушиб олинади.
Операциядан кейинги муддатни 2-3 кунида ковукни кесгандан кейин тикиб куйилган ярасини олдига куйилган тампон олинади, 1-12 куни эса яъни ковукни ярасини битишига якин, резина дренаж олиб ташаланади. Агар ковукни яраси бу муддатда яхши битмаса найга ярадан сийдик чикмай клгунча олиб ташланмайди. Ковукни ичига куйилган найча эса 12-14 куни олинади ва шу захотиёк сийдик канали оркали ковукка найча утказилиб куйилади. Сийдикни табиий йуналиши, каналдаги найчани олиб ташланганидан кейин тикланади.
Ковук билан бир каторда сийдик найчасини бир кисми хам олиб ташланган беморларда кесилиб янгитдан тикилган найчани ичига киритилиб куйилган ингичка резина найчани холатидан доимий хабардор булиб турилиши лозим.
Бу резина начаси одатда ковук билан сийдик уланган жойидаги ипларни ечилиб кетиш имкониятини олдини олиш ва уламани яхши битиши учун яхши шароит тугдириш максадида куйилади. Уни орасида 2 хафтача вакт утгандан кейин олиш мумкин.
Агар ковукни усмасини кесиб олишликни имконияти булмаса усма ковукни куп жойини ва айникса уни бугизини эгаллаб олган булса, цистектомия – ковукни бутунлай олиб ташлаш операцияси бажарилади. Бу операцияни жуда огир ва бемор чун кийин шароитларда, яъни усма жуда томирлаб кетган холатларда килишга тугри келади. Ковук олиб ташлангандан кейин сийдик найчалари ичакларга уланиб куйилади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish