Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


БЕЛГИЛАРИ ВА КЛИНИК ОКИМИ



Download 3,53 Mb.
bet198/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

БЕЛГИЛАРИ ВА КЛИНИК ОКИМИ.
Бу усмаларни клиник белгилари, буйрак усти безини пустлоги ишлаб чикарадиган махсулотини ( глюкокортикоидлар, минералокортикоидлар ёки андрогенлар)ни ортиб кетиши билан боглик. Кортикостеромада хамма кортикостероидлрни ишлаб чикарилиши ортиб кетади ва Иценко-Кушинга (ортикча семириш, артерия кон босимини баландлашуви, болаларни эрта вояга етишуви, катталар эса жинсий аъзоларни вазифасини эрта пасайиши) синдроми ривожланади. Жуда куп микдорда андрогенлар ажратадиган андростеромалар учун андрогенитал синдром: угил болаларда эрта вояга етиш, кизларда ёлгондакам , аёлларда вириляция каби белгилар характерлидир. Эстрогенларни ишлаб чикарувчи кортикоэстеромада эстрогенитальний синдром: эркакларда аёлларга ухшаб кетишлик (феминизация) ва жинсий заифлик ривожланади. Альдестерома натижасида ортикча ишлаб чикариладиган альдостерон туфайли бирламчи альдостеронизм (мускулларини шалпайиши, чангак, артерия кон босимининг ортиши) келиб чикади. Буйрак усти безининг окбигини аралаш усмалари булганда юкоридаги белгиларни хаммаси хам учрашуви мумкин.
Буйрак усти безларини мия кисмида нерв толасидан ёки хромоффин тукимасидан – ганглионеврома ёки фехромацитома (анча куп учрайди) ривожланиши мумкин. Феохромацитомалар тузилиш жахатдан хавфсиз булсада, аммо баъзан жала хам беради ва уртача 10% холатларида хавфли шаклга утиши мумкин.
Феохромоцитомани клиник куриниши, уни вакти-вакти билан конга катеохоламин ва норадреналин)ни чикариб туришига боглик. Бу моддалар артерия кон босимини ортишига, каттик бош огришига ва пароксизмал тахикардия хужумини келиб чикишига олиб келади. Баъзан хужум корин сохасида огрик нафасни кисилиши, кайд килиш, терлаш каби белгиларни хам пайдо килади. Хужум кандайдир бир ташки, физик воситага (масалан: усмани пайпасланиши натижасида) ёки хаяжонланиш натижасида хам руёбга чикиши мумкин.
Баъзан касаллик кайталнадиган эмас, балки доимий тус олиши мумкин.
Т а ш х и с.
Буйрак усти безларни усмаларини ташхиси, аввалом бор юкорида кайд килинган, узига хос табиатли, клиник белгиларга асосан куйилади. Рентгенологик ва тахлилий усуллар билан утказилган текширишлар эса ташхисни тасдиклайди.
Буйрак усти безининг кобигини усмалари, сийдикда гормонларни ажралишини орттиради: кортикостеромада –17 оксикетостероидлар, андростиромада-17 кетостероидлар, кортикоэстромада – эстрогенларни ажралиши купаяди. Феохромоцитомада катехоламинларни сийдикдаги микдорини факат хужум пайтидагина эмас, балки танчлик пайтида хам ортикча булишлиги аникланган Пароксизмал артериал гипертензия пайтида эса, гипергликемия ва гликозурия топилади. Буйрак усти безини усмасини ташхиси ва айникса унинг кайси томонда жойлашганлиги хакидаги маълумотларни эса рентгенологик текширувлар ёрдамида аникланади.
Рентген суратларида (айникса равшан блиб пневморетроперитонеум билан биргаликда килинган томограммаларда) узгармаган буйрак усти бези, буйракларни юкори кутбида учбурчак ёки ёй сифатида шаклланишади. Буйрак усти безида усма пайдо булса, безни сояси катталашиб, юмалок холатга утади. (133-расм). Охирги йилларда буйрак усти безини усмасини аниклашда, буйрак усти безининг ангиографияси мувоффакият билан кулланилмокда. Унинг артерияси, корин аортографияси пайтида ёки катетрни учини бу артерияни ичига киргазиб (надпочечникни селектив артериографияси) турилгани холда контраст моддага тулдирилади. Худди шу тарика буйрак усти усмаси булган томонларни томирларини тузилишини аникловчи, буйрак усти безларини венографияси хам бажарилади.
Буйрак усти безининг усмаси нишонланган йод – холестрол ёрдамида бажарилган сцинтиграфияда хам топилиши мумкин.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish