Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet197/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Фаркловчи ташхис.
Корин пардасини оркасидаги усмалари купинча буйрак , меъда ости бези йугон ичакларни усмаларидан ва кисталаридан, кобухга уралиб колган парда оркасидаги гурралардан фарклашга тугри келади.
Бир тартибда килинган рентгенологик ва ангиографик текширувлар, одатда операциядан олдин, тугри ташхис куйишга тула равишда имконият беради. Факат айрим холатлардагина аник ташхис операция килиниб, брюшина оркасини текширилгандан кейингина куйишга тугри келади.
Д а в о л а ш.
Корин пардасини оркасидаги хатарсиз ёки хатарли усмаларни барчасини хам, кескин операция килиниб олиб ташланиши даркор. Бу усмаларни хажмини жуда катта булишлиги, уларни атроф аъзолар билан жумладан пастки ковак вена, аорта билан ёпишиб кетганлиги туфайли, операция жуда кийин давом этиб, усма билан бир каторда буйракни кора жигарни олиб ташлашликка, ошкозон, ичаклар ва ошкозон ости безини хам жарохатланган кисмларини кесиб ташлашликка мажбур булиш холатлари мавжуд булади. Бундай огир операцияни бажариш учун жуда катта бел ва корин сохасини эгалловчи операция ярасини килишликка тугри келади.
О к и б а т .
Корин пардасини оркасидаги хатарли усмаларни окибати унча яхши эмас. Беморларни умрини 5 йилга чузиш факат айрим холатлардагина мумкин булади.
Бундай холат, жуда куп беморларни касалликларини аниклашда кулланиладиган ташхис усуллардан кенг фойдаланиш имкониятини хар вакт хам булмаслигидан деб тушунилса булади. Агар касаллик канча эрта аникланса ва унга карши чоралар уз вактида кулланилса, унинг натижаси шунча яхши булади.


БУЙРАК УСТИ БЕЗЛАРИНИНГ УСМАЛАРИ.
Буйрак усти безини усмаларини, бир-биридан бутунлай фарк киладиган икки асосий туркумга белинади. Буйрак усти безини пустлогидан хмда унинг мангизидан ташкил топувчи усмалар. Биринчи туркум усмалари, иккинчисига караганда камрок учрайди.
Буйрак усти безини пустлогига мансуб усмаларга аденома, кортикостерома, андростерома, кортикоэстрома, альдостерома ва аралаш шакллари киради.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish