Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик


КОРИН ПАРДАСИНИ ОРКАСИДАГИ УСМАЛАР ВА БУЙРАК ЮКОРИСИДАГИ БЕЗНИ УСМАСИ



Download 3,53 Mb.
bet196/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

КОРИН ПАРДАСИНИ ОРКАСИДАГИ УСМАЛАР ВА БУЙРАК ЮКОРИСИДАГИ БЕЗНИ УСМАСИ.
Корин пардасини оркасидаги хамда буйракни юкорисидаги безларни усмалари сийдик таносил аъзоларни усмаларига ухшаб кетади. Бу усмаларни буйракларга ва юкори сийдик йулларига анатомик якинлиги хамда уларни буйрак усмаларидан фарклашликни кийинлиги туфайли, улар урология тажрибасида анчагина куп учрайди.
КОРИН ПАРДАСИНИ ОРКАСИДАГИ УСМАЛАР.
Бу усмалар асосан 3 гурухга булинади:

  1. Мезенхимадан таркалган усмалар (липомалар, фибромалар, липосаркомалар, фибросаркомалар ва хаказо).

  2. Нерв тукималаридан чиккан усмалар (нейрофибромалар, неврилеммомалар. Шванномалар, параганглиомалар).

  3. Уисталар ва тератомалар.



БЕЛГИЛАРИ , КЛИНИК ОКИМИ.
Хромаффин тукималарини усмалари – параганглиомаларни белгилари,феохромоцитомаларни белгиларини худди узи. Корин пардасини оркасидаги усмаларни бошка турлари, узок вактгача ва жуда катта хажмга етмагунча сезилмайди ва хеч кандай узгариш бермайди. Катта хажмдаги корин пардасини оркасидаги усма, атроф аъзоларни эзиб, белда ва корин бушлигида каттик огрик пайдо килади, кунгилни айнишига, кабзиятга, коринни шишишига сабаб булади. Баъзан бемор узларини ёки врачлар томонидан пайпаслаётганларида, бу усма куккисдан кулга уриниб колиши хам мумкин. Усмани кечки белгиларидан бири безгак булиб у усмани парчаланиши ва атроф тукималарга йиринг тупланиши натижасида юзага чикади. Бундан ташкари варикоцели, асцит, коринни терисини остидаги вена кон томирларини кенгайиши, тухумни веналарини пастки ковак венани усма эзиб куйишлиги туфайли оёкларда шиш пайдо булади. Корин пардасини оркасидаги усмалар, жалаларни жуда кам беради.
Т а ш х и с.
Корин пардасини оркасидаги, хажми анчагина катта булган усмаларни пайпаслаб осонгина аниклаш мумкин. Баъзан коринни унг ёки чап томонида жойлашган, анчагина катта хажмдаги юмалок каттик юкорида ковургани остига караб, пастга эса кичик тосгача бориб етган усмани пайпаслашга хам тугри келади. Бундай катта хажмдаги корин пардасини оркасида жойлашган усмалар, ёши анчагина бориб колган беморларда учрашлиги, бу усмаларни асосан буйракка алокаси булмаган ва уни ташкарисида ривожланаётган усмаларга мансублигидан дарак беради. Аммо касалликни аник ташхиси рентген текширишлар ёрдамидагина аникланади.
Умумий рентгенограммада буйракни пастида жойлашган, юмалок усмани чегаралари аникланади. Бел мушагини сояси куринмайди. Усмани чегаралари томограммаларда ёки корин парадсини оркасига газ юборилиб килинган расмларда (пневморетроперитонеум), янада аникрок куринади. Экскретор урограммаларда ва ретроград уретеропиелограммаларда буйракни юкорига караб силжиганини, сийдик найчасини эса ичкари томон сурилганини куриш мумкин. Буйракни уз урнидан бу кадар силжиганини, радиоизотоп сканирование ёки сцинтиграфия усмани каттиклигини хам аниклаш мумкин. Агар юкорида кайд килинган усуллар ёрдамида усмани характерини аниклаб булмаса, усмани буйракка алокасини бор-йуклигини ангиография ёрдмида хал килинади, вено кавография ёрдамида эса пастки ковак венани усма эзиб куйган – куймаганлиги ёки унинг ичига усиб кириб кетганлигини хакида маълумот олиш мумкин. бу эса факат касалликни аниклаш учунгина эмас, балки операция килиш мумкин ёки мумкин эмаслигини аниклаб беради.



Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish