Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

шишганлиги, 
лимфа безларининг озгина катталашгани (бруқелла-
213
;


]2-раем. Бруқеллёз. Ремиттенс ва интермиттенс иситмаси 
лар огиздан кирганда буйиндаги лимфа безлари катталашади) 
аниқланади. Бруқеллёзга асосан иситма, эт увишиш, қалтираш, 
терлаш, ҳамда ретикуло-эндолелий органлари, ҳаракат ва таянч 
аппарата, нерв системаси (асосан периферии қисми) ва таносил 
органларининг зарарланишига боглиқ симптомлар характерлидир. 
Иситма. Иситма бруқеллёзнинг энг муҳим (кардинал) симп-
томларидан биридир. Бруқеллёзли беморларнинг баъзиларида ҳарорат 
39—40 даражагача етса, бопщаларида эса субфебрил даражада 
(37,1—37,2—37,3) булади. Иситманинг турли хил тип-лари учрайди.
1.
Тартибсиз равишда реқидив берувчи иситма. Бунда турли 
муддат билан давом этадиган иситма даври ва турлича муддат билан 
давом этадиган иситмасиз (апирексия) давр навбатланиб туради. 
Иситма даври ў—2 ҳафўа, иситмасиз даври эса 2—3 ҳаф-тадан бир 
неча ойларгача чузилиши мумкин. 
2.
Интермиттенс иситма. Бунда купинча кечқурун, баъзан эр-
талаб ҳарорат 39—40° гача кутарилиб, яна пастга (нормага ёки 
субфебрил даражага) тушади. Бундай иситма одатда 2—3 ҳафта 
давом этади ва турли йирингли касалликларда буладиган гектив 
иситмага ухшайди. (12-расм). 
3.
Доимий иситма. Бунда беморнинг ҳарорати ҳамма вақт баланд 
булиб, эрталабки ҳарорат билан кечқурунги ҳарорат ора-сидаги фарқ 
1° дан кам булади. Иситма доимий булганда ҳаро-рат узоқ вакд 
давомида баланд булмай, урта ҳисоб билан 1—2 ҳафтадан сўнг 
пасаяди ва маълум вақтдан сунг яна кутарилиши мумкин. 
4.
Тулқинсимон иситма. Иситманинг бу хили бруқеллёзга жуда 
характерли булиб, беморнинг ҳарорати аста-секин кундан-кунга 
баланд булиб юқори даражага етади ва маълум вақт (1—2 ва 3 
ҳафта)дан сунг аста-секин пасая бошлайди; ҳарорат пасайиб нормал 
ёки субфебрил даражада маълум вақт (1—2 хафта) тургандан кейин 
яна аста-секин кўтарилади. Кейин ҳарорат яна шундай тулқинсимон 
шаклда кутарилиб туради. Урта ҳисоб билан битта беморда 2—3 дан 
6—7 ва ундан кўпроқ тулқин (ҳа-роратнинг баланд даври) учрайди. 
Шундай қилиб, иситма бир неча ой давом этиши мумкин. (13-расм) 
Умуман бруқеллёзда учрайдиган иситмаларнинг ҳаммаси 
(уларнинг хилидан қатъи назар) маълум даражада ту\лқинсимон

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish