Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Профессор Н. И. Рагоза классификақияси (схема)



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Профессор Н. И. Рагоза классификақияси (схема)
Компенсақия-
ланган 
инфекция 
даври
Махаллий
узга-
ришларсиз давом 
этадиган уткир-
септик давр (де-
компенсақия)
Турли махаллий 
узгаришлар пайдо 
булгандан сунгги 
ярим уткир ёки 
сурункали давр 
(декомпенсақия, 
субкомпенсақия)
Компенсақиянинг 
тикланиш даври
Уткир-
септик 
шакли
.ўСептик-метаста-
тик шакли
Иккиламчи ла-
тент шакли.
Бирламчи 
латент шакли
-►Иккиламчи су-
рункали метаста-
тик шакли. -
►Бирламчи сурун-
кали метастатик 
шакли
Компенсақия даврининг қанча вақт давом этиши макроорга-
низмнинг қувватига боглиқ булади. Купинча бу давр 1—3 ҳафта 
давом этиб, шундан кейин росмана касаллик бошланади.
Махаллий узгаришларсиз давом этадиган уткир-септик давр 
бруқеллалар қонга утгандан сунг бошланади.
Уткир-септик ҳола"ти аста-секин камайиб турли махаллий уз-
гаришлар пайдо булгач ярим уткир ва сурункали давр бошланади. 
Нихрят касаллик симптомлари йуқолиб бемор согайгач компен-
сақиянинг тикланиш даври бошланади.
Инфекцион жараён аксари шу туртта даврни кетма-кет утади
Л9


ва НИҲ0ЯТ сунади. Бемор организмида инфекция авж олар экан, 
касаллик жараёни шу даврларни ҳар бирида маълум бир вақт 
давомида тухтаб крлиши мумкин. Ҳар бир даврнинг узига хос 
патогенетик мохўияти, бинобарин узига характерли клиник симп-
томлари бор. Шундай экан, инфекцион жараён бу даврларнинг ҳар 
бирида озми-купми вақт давомида тухтаб қолиши натижаси-да 
бруқеллёзнинг маълум клиник шакли вужудга келади.
Н. И. Рагооза классификақияси бруқеллёз инфекциясининг шу 
патогенетик қонуниятига асосланиб тузилган.
Н. И. Рагоза схемасига мувофиқ, инфекциянинг авж олиши-даги 
турли даврларда бруқеллёзнинг турлича клиник формалари учрайди. 
Бруқеллёзнинг клиник формалари қуйидагилардан ибо-рат: 1) 
бирламчи — латент формаси; 2) уткир-септик формаси; 3) септик-
метастатик формаси; 4) иккиламчи — сурункали метастатик 
формаси; 5) бирламчи сурункали метастатик формаси; 6) иккиламчи 
— латент формаси.
Н. И. Рагоза схемасидан маълум буладики, вақт утиши ва 
инфекция авж олиши билан беморда бруқеллёзнинг бир нечта клиник 
формаси кетма-кет учраши мумкин. Масалан, беморда олдин уткир-
септик форма, сунгра маҳаллий узгаришлар (метастазлар) иайдо 
булгач, септик-метастатик форма, ундан кейин харорат пасайиб, 
_уткир-септик аломатлари йуқолгач хронио-сепсис бел-гилари ва 
маҳаллий узгаришларгина колгач иккиламчи сурункали метастатик 
форма ва 
нщояг 
касаллик симптомлари бутунлай йуқолгач иккиламчи 
— латент формаси учраши мумкин. Бу фор-маларнинг ҳар бири 
турлича вақт давом этиши мумкин.
Демақ бемор инфекциянинг қайси даврида врачга мурожаат 
қилганига қараб, бруқеллёзнинг тегишли клиник формалари аниқ-
ланади. Бемор уткир-септик даврда врачга мурожаат қилса, унда 
уткир-септик формаси аниқланади, врач беморни маҳаллий узга-
ришлар пайдо булгач курса, ҳароратнинг баланд ёки паст були-шига 
қараб, ё септик-метастатик формаси ё эса иккинчи — сурункали 
формаси диагнозини қуяди.
Беморда бруқеллёз борлигини аниклашнинг узи кифоя қил-майди. 
Беморга тугри, самарали ёрдам бермоқ учун унда бруқеллёзнинг 
қандай формаси борлигини аникламоқ лозим, чунки бруқеллёзли 
беморлар касалликнинг формаларига қараб турли усуллар билан 
даволанади. Профессор Н. И. Рагоза классифика-қиясига кура 
бруқеллёз клиник формаларининг қисқача характе-ристикаси қуйида 
келтирилади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish