Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Бирламчи—латент форма. 
Бруқеллёзнинг бу формасида орга-
низмдаги инфекция компенсақияланган ҳолда булади. Организми-га 
бруқеллалар кирган кишилар бирламчи—латент формада аввал-гича 
СОРЛОМ 
булиб қолаверадилар. Бруқеллёзнинг бу формаси эндемик 
учоқларида яшовчи аҳоли, кушхона, тери ва сут заводи каби 
корхоналарнинг ишчилари, шунингдек ўз касбига кўра ҳай-вонларга 
яқин юрадиган одамлар (зоотехниклар, ветеринария хиз-матчилари)
ялписига текширилганда топилиши мумкин. Бирлам-
220


чи—латент формаси аниқланган кишилар одатда узларида бруқеллёз 
борлигини 
сезмайдилар: 
шунингдек 
уларда 
бруқеллёзнинг 
симптомлари топилмайди: баъзан ретикуло-эндотелий органлари-
нинг салгина узгаргани аниқланади: жигар, талон, ва лимфа без-лари 
бироз катталашган булади, холос.
Бруқеллёзнинг бирламчи—латент формасини фақат лаборатория 
усулларининг ёрдами билангина аниқлаш мумкин.
Кумикдан купинча бруқелла культурасини (миэлокультура) 
олишга муваффақ булинади. Бруқеллёзнинг бу шаклини аниқ-лашда 
асосан серологик реакция ёрдам беради.
Биринчи латенқия ҳолати билан бруқеллёзнинг инкубақион 
даври орасида қандай фарқ бор?
Инкубақион даврда бруқеллалар регионар лимфа безларида 
купаяди ва купинча 2—3 ҳафтадан кейин касаллик аломатлари 
курина бощлайди. Бруқеллёз юкдан киши организмининг инфек-
қияга қарши кураш қобилияти, яъли унинг иммунологик қуввати 
етарли булганда эса бруқеллалар регионар лимфа безларида бемалол 
купая олмайди ва бинобарин, инкубақион давр чузилиб кетади. Вақт 
утиши билан макроорганизм ҳам бруқеллаларга қарши кураш 
чораларини сафарбар қилиб улгуради. Шундай қилиб, бир неча ойлар 
утавериши ва инфекция латент ҳолатда қолавериши мумкин. Маълум 
вақт утгач, организмда бруқеллёз антигени таъсирида тегишли 
иммунобиологии узгаришлар юз беради.
Шу сабабли биринчи латенқия ҳолатида серологик ва аллергик 
реакциялар мусбат натижа беради.
Бирламчи—латенқия ҳолати қанча вақтга чузилиши мумкин?
Бирламчи латент форманинг қанча вақт давом этишини аниқ 
билиш мумкин булмайди. Бирламчи—латент форманинг қанча вақт-га 
чузилиши макроорганизм билан микроорганизм уртасидаги 
мувозанати ҳолатининг қанча вақтгача бузилмасдан давом эти-шига 
боглиқ. Турли экзоген ва эндоген омиллар макроорганизм-нинг 
иммунобиологик қувватини сусайтирищи биланоқ бу муво-занат 
бузилади ва биринчи латенқия ҳолати тугайди, бинобарин, касаллик 
жараёни авж олиб бруқеллёз симптомлари пайдо булади.
Биринчи латент форманинг оқибати макроорганизм фойдасига 
ўал булиб тугаши ҳам мумкин. Ойлар' ва йиллар з/тиши билан 
етарли иммунобиологик қувватга эга булган организмдаги бру-
қеллаларнинг ўаёт фаолияти сусайиб бориб, ниҳоят улар мутлақо 
ҳалок булиши мумкин. Бундай ҳолларда киши бруқеллёз юқтир-
ганини ҳам, кейин ундан бутунлай қутулиб кетганини ҳам сез-майди.
Шуни ўам айтиш керакки, организм бруқеллалардан бутунлай 
халос булгач ўам, серологик ва аллергик реакциялар бир неча йиллар 
давомида мусбат натижа бериши мумкин, чунки бруқеллалар 
йуқоЛгани билан, қонда специфик антителолар ва организмда юз 
берган сенсибилизақия ҳолати тезда йуқолмайди.
Шундай экан, фақат серологик ва аллергик реакиияларининг.
221 


мусбат натижасигагинв асосланиб, бруқеллёзнинг бирламчи ла-тент 
формаси бор деб фйкр юргизиш хато булади. Бирламчи—ла-тент 
форма борлигига ишонч ҳосил қилмоқ учун, албатта, бруқеллёзнинг 
юқорида айтилган «микросимптомларини» изламоқ, шунингдек 
ретикуло-эндотелий органларидан (жигар, талоқ, ку-миқ лимфа 
безлари) бруқелла микробларини бактериологик усул билан изламоқ 
лозим.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish