Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Патологик анатомияси. 
Бруқеллёзли бемор организмида юз 
берадиган патоморфологик узгаришлар полиморфизм билан ха-
рактерланади. Бу узгаришлар асосан мезенхима тўқимасида, жум-
ладан ретикуло-энддотелий системасида пайдо бу\лади.
Бемор организмида пайдо буладиган узгаришларни уч гуруҳга 
булиш мумкин:
Специфик булмаган яллирланиш ва дегенератив узгаришлар 
бруқеллёзнинг бошлангич даврида юз беради; Мезенхима туқи-
масида ва паренхиматоз органлар (жигар, буйрақ буйрак усти 
безлари, мия, миокард, скелет мускуллари ва бошўалар)да экс-
судатив-продуктив ва дегенератИв — некробиотик узгаришлар пайдо 
булади. Бундан ташқари, бруқеллёзнинг бошлангич "даври-
212


да қушувчи тузима системасида айрим-айрим ёки диффуз хрлдаги 
продуктив яллирланишга хос узгаришлар юз беради. Бунда ре-
тикуло-эндотелий х_ужайраларининг гиперплазияси ва глия систе-
маси пролиферақия жараёни натижасида катта-кичик тугунчалар 
ҳосил булади. Шунин'гдек организмнинг турли жойларида (тери, 
тери ости клетчаткаси, орқа миядан чиқадиган нерв илдизлари ва 
нерв томирларида) фибробластларнинг пролиферақия жараёни юз 
беради, натижада «фиброзит»лар пайдо булади.
2.
Сенсибилизақия хрлатида бу\лган орган ва туқималарда пайдо 
буладиган спёқифик гиперергик узгаришлар. Бу узгаришлар бемор 
организмида бруқеллёз антигенига нисбатан аллергия холати юз 
берганда пайдо булади. Лимфа безлари, жигар ва талона бруқеллёзга 
хос булган гранулемалар (бруқелломалар) пайдо булиб, ҳар бир 
гранулема худди туберкулёзда буладиган гранулемага ухшаш, 
эпителиоид ҳужайралар ва улкан ҳужайра-ларидан ташкил топади. 
Майда қон томирларида ва капилляр-ларда пери-эндо ва тромбо 
васкулит шаклидаги гиперергик 
ЯЛЛИР
-ланиш жараёни курилади. 
Булардан ташқари, бруқеллёзнинг аллергик даврида синовиал 
системада бурсит, тендовагинит, артрит, эпидидимит, орхит ва 
бошқа шаклдаги экссудатив яллиг-ланиш ҳам учрайди. 
3.
Орган ва тўқималарда юз берадиган турли қирротик узга-
ришлар бруқеллёзнинг охирги даврларида курилади. Интерсти-қиал 
гепатитдан кейин жигар қиррозининг пайдо булиши, талон, на лимфа 
безларида фиброз туқиманинг усиши каби узгаришлар продуктив 
яллигланиш жараёнининг оқибатидир. 
Спёқифик булмаган яллигланиш ва дегенератив узгаришлар 
бруқеллёзнинг бошланрич уткир Даврига хос булса, спёқифик 
гиперергик узгаришлар касалликнинг ярим уткир даврида, қирротик 
узгаришлар бруқеллёзнинг сурункали шаклларида учрайди.
Клиникаси. 
Бруқеллёз узига хос хусусиятларга эга булган ва 
узоқ давом этадиган хроник инфекцион-аллергик касалликдир.
Бруқеллёз купинча бир неча ойдан бир -неча йилларгача чузи-
лади. Бруқеллёзда касаллик симптомларининг йуқолиши билан 
бемор аўволининг тузалиши, сунгра маълум вақт утгач касалликнинг 
яна қайталаниши (реқидив) куп учрайди.
Бруқеллёзнинг инкубақион даври урта ҳисоб билан 1 ҳафта-дан 
2—3 ҳафтагача чузилади. Инкубақион даврдан сунг касаллик баъзан 
тусатдан, баъзан аста-секин бошланади. Бруқеллёз тусатдан 
бошланганда бирданига касалликнинг асосий симптом-лари пайдо 
булади. Касаллик аста-секин бошланганда эса 1—3 ҳафта давомида 
бруқеллёзга характерли булмаган турли прод-ромал симптомлар 
учрайди. Бруқеллёзнинг продромал даврида киши дармонсизланиб, 
боши, оёқ-қуллари сал-пал қақшаб оррийди, юраги гаш булади, 
уйқуси қочади, иштаҳаси бурилади, ишга хафсалаеи қолмайди. 
Кечқурун 
ҳарорати 
субфебрил 
даражасигача 
(37,1—37,3) 
кутарилиши, баъзида жигар ва талоқнинг салгина 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish