Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Профилактикаси
Сальмонеллёзнинг профилактикаси асосан 
ветеринария хизйатига юклатилади. Аҳоли орасида кенг миқёс-да 
тушунтириш ишлари олиб борилади. Озиқ-овкят тайёрлана-диган, 
сакланадиган ва сотиладиган жойлар каттиқ тиббий на-зорат остида 
булиши зарур,
Сальмонеллёз билан огриган беморлар албатта касалхонага 
ётқизилади. Беморчинг уйидаги кишилар бир ҳафта давомида врач 
назоратида булади. Мабодо улар орасида озиқ-овқатларга алоқадор 
жойларда ишлайдиган кишилар, шунингдек ясли ва борчага 
борадиган болалар булса, улар бир марта бактериологик текш»т/адан 
утказилади.
ОВҚАТДАН СУНГ РИВОЖЛАНАДИГАН ТОКСИКОИНФЕКЦИЯЛАР
Овқат токсикоинфекциялари энтеропатоген 
бактериялар қуз-
гатадиган, уткир гастроэнтерит аломатлари билан таърифлана-диган 
аксари қисқа муддатда утиб кетадиган касалликлардир.
Овқат 
токсикоинфекқнясини овқатдак заҳарланишдан фарқ-
лаш керақ Бактериялар токсинига алоқаси булмаган бошка
120


заҳарли моддаларни овқат билан истеъмол кўилиш натижасида 
ривожланадиган касалликнн овқатдан заҳарлгниш леб юритила-ди. 
Овқат токсикоинфекцияси эса бактерияларга мансуб токсин-лар 
таъсирида юз беради.
Овқат токсикоинфекцияларига зскириб қолган ва турли шарт-ли 
патоген бактериялар билан ифлосланган овқатларни кстеъмол 
қилиш оқибатида пайдо буладиган бир гуруҳ касалликлар ки-ради.
Этиологияси. Токсикоинфекцияларнинг қузгатувчилари энтеро-
кокклар рго*еи5 уи!дап$, энтеротоксин ишлаб чнқарадиган ста-
филококк ва стрептококк штаммлари, спора ҳосил қнладиган 
анаэроблар (с1о81псНит регПгўепз), спора ҳосил қиладиган аз-
роблар (Вас!, сегеиз), галофил вибрионлар (у'Ьпо рагаЬаетоП1и-сик) 
ра бошқалардир.
Овкатдан захарланишга сабаб буладиган тилларанг за оқ 
стафилококк думалоқ, катталиги 0,8— 1 ммқ т$'да-ту\да булиб 
куринади. Улар ҳаракатсиз, спора ва капсула ҳое»;л қилмайди, 
граммусбат, ҳамма анилин бу'ёгушр билан буялади. Юкори ҳ2ро- 
ратга чидамли (термостабил), энтеротоксин ишлаб чиқарадя. 
Энтеротоксин кимёвнй ва физик таъсирларга жуда чидамли бу 
либ қайнатилганда 1,5—2 соат. 120 даражагач% киздирилган 
автоклавда эса 20 минутдан кейингина фаолсиз ҳолга келади. 
С1. регЫпяепз 7- .. 8 х 1—2 ммк катталикдаги та'ёқчасимон мик 
роб булиб, харакатсиз, ташқи муҳитда спора .ўосил қилади, ана 
эроб. Вас! сегеиз куйдирги микроби (Вас'1.аг,1пгах) га ухшайди, 
граммусбат, ўаракатчан, хивчинлари бор, баъзан спора х/эснл 
қилади. Энтеротроп токсин чиқаради деб тахмин қклинадқ
Юқорида қайд қилинган микроблар токсикоинфекцияга сабаб 
булган деб хулоса чиқдришдан олдин клиниқ эпидемиологиқ 
бактериологии, серологкк текширувлар натижасига суянган хрл-да 
сальмонеллёз, дизентерия, вабо тугрисида ўйлаб куриш ло-зим. 
Бундам ташқари, бемор организмидан ажратиб олингаи мик-робни 
ҳам ҳар жиҳатдан ургаш;б чиқмоқ керақ
Эпндемиологиясқ Овқат токсикоинфекциясининг манбаи бемор 
одам ва хайвонлар ёки бактерия таишб юрувчилардкр. Йи-рингли 
касалликлар (пиодермия, панариқий, фурункул, ангина-лар, 
пневмонии, парадонтоз) билан огриган одамлар стафилококк 
кузратадиган токсикоинфекцияга сабаб буладилар. Мастит билан 
касалланган сигирлар, эчкилар ҳам инфекциянинг хавфли манбаи 
бу\либ ҳисобланади С1аз. рег1ппяепз, Вас!, сегеиз, рг. уи!қапз 
гти'гаЫП ташқи муҳитда (тупроқда, сув, ҳул мева ва сабзавотларда) 
кенг тарқалган булиб, одам ва ҳайвонлар ахла-тида жуда куп учрайди. 
Демак озиқ-овқат маҳсулотлари ҳам бу микроблар билан осонгина 
ифлосланиши мумкин.
Овқат токсикокнфекқиялари алиментар йул билан тарқаладн, 
яъни овқатдан юқади.
Стафилококк кузратадиган токсикоинфёкқиялар сут, сут маў-
сулотлари, жумладан кондитер кремлари, гушт, бадик ва сабза-
121
I


потдчн тайс-рланган овқатларни нстеъмол қилгандан сунг пайдо 
булади.
рг. уиЩаНв ггигаўП ва с1. регтппяепз сероқсил масаллиқлар (гушт, 
балиқ, 
очщ 
консервалар, колбаса, сут)да ягши на тез купаяди. Вас!, 
сегеиз ҳам шундай шароитда купаядп. Токсико икфекқнялар йилнинг 
илиқ 
ва 
иссиқ фаслларида куп утгпй-.н. Патогенези 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish