Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Профилактикаси.
Озик
1
-овқат маҳсулотларини сақлаш шаро-
123 
I


итлари талабга жавоб берадиган бу\лиши жуда му.\им. Овқат 
тайёрлашда гигиена қоидаларига қаттиқ риоя қш;иш зарур. Йи-
рингли касалликлари, ангинаси бор одамларни овқат тайёрлаш, 
сотиш билан боглиқ ишга яқинлаштириш мумкин эмас. Худди 
шундай масъулият ветеринария ходимларига ҳам юклатилади.
БОТУЛИЗМ 
Ботулизм орқа мия ҳамда узунчоқ миянинг зарарланишига хос 
симптомлар билан таърифланадиган огир токсик инфекцион 
касалликдир. Бу касалликнинг колбаса истеъмол қилган киши-лар 
орасида биринчи марта 1817 йилда учраганн маълум. Уша йили 
укинг эпидемиологияси ва клиникаси матбуотда ёритилди ва унга 
ботулизм номи берилди (ВоЫиз — колбаса демакдир).
Этиологияси. Бу касалликни С1а8*пёшт ЬоШНпит деб ата-
ладиган, спора ҳосил қиладиган анаэроб микроб қузгатади. Бу 
микробнинг А, В, С, Д, Е, Р турлари маълум. Юртимизда А, В ва Е 
турлари учрайди. Камдан-кам С ва Р турлари у,ам учраб туради. 
Ботулизм таёқчаси кислород булмаган шароитда тез ку-паяди 
(анаэроб), унинг вегетатив формалари 60 дара'жада 10— 35 минут 
ичида х
(
алок булади; споралари эса жуда чидамли бу-либ, 5 соат 
давомида қайнатилганда ҳам тирик сақланади. Бу микробнинг 
вегетатив формаси маълум микроб токсинлари орасида энг заҳарли 
булган жуда кучли экзотоксин чиқаради. У миллилитрнинг 
миллиондан бир қисми миўдорида булганда ҳам битта каламушни 
улдиришга кифоя қилади. Ботулизм микроби совуқ (10 дан паст) 
шароитда 8% ли ош тузи ва 55% ли шакар эритмаси бу токсикни 
нейтраллаштиради.
Кислород етарли булган ташқи муҳит шароитида ботулизм 
таёқчаси спора хосил қилади ва споралар узоқ вақт тупрокда сақлана 
олади. Споралар сув ва ем-хашак орқали дайвонлар ҳазм йулига 
тушади. Дайвонлар ботулизм микробига чидамли булади, шу 
сабабдан улар касалланмайди. Микроблар ҳайвон ичагида купайиб. 
ахлати бклан бирга ташқарига чиқарилади. Шундай қилиб, ботулизм 
таёўчасининг споралари деярли хамма жойдаги тупрокда учрайди. 
Улар тупрокдан сувга, сабзавот, ҳул мева, озиқ-овқйт маҳсулотлари, 
ем-хашакка тушади.
Эпидемиологияси. Ботулизм сапрозоонозлар гуруўига киради. 
Ботулизм микробкнинг асосий манбаи қорамол ва қуй-эчкилар, 
шунингдек сувда яшайдиган хайвонлар (балиқ, моллюскалар, 
қисқичбақалар) ҳисобланади. Дайвонлар ахлати билак таищари-га 
чиқарилган микроблар споралар хрсил қилади, споралар эса йиллар 
давомида ҳалок булмайди.
Ботулизм одамларга ана шу споралар билан ифлосланган озиқ-
овқат ёки масаллиқларни истеъмол қнлиш окибатида юк_а-ди. 
Камдан-кам ҳолларда касаллик споралар булган тупроқ зар-рачалари 
(чанг) орқали ҳам юқиши мумкин. Ботулизм купинча (90 фоиз 
ҳолларда) қузиқорин, ҳул мевалар ва сабзавотлардгш
124


уй шароитида санитария ва гигиена қоидаларига риоя қилмай 
тайёрланган консерва маҳсулотларини истеъмол қилиш натижа-сида 
бошланади. Консерва банкасида ботулизм токсинлари бул-са, одатда 
банка қопқоги купчиб кутарилиб қолади. Консерва банкаларининг 
ичида анаэроб шароит булганлиги сабабдан ботулизм споралари 
тезда вегетатив формата айланиб, купая бош-лайди ва экзотоксин 
чиқаради.
Патогенези ва патологик анатомияси. Ботулизм таёқчаси ва 
токсини овқат билан бирга одам меъдасига тушади. Токсин тезда 
қонга шимилиб, бутун организмга тарқалади. Токсин нейрот-роп 
хусусиятига эга, у аввало марказий нерв системасига, хусу-сан 
узунчоқ ва орқа мия мотонейронларига кучли таъсир қила-ди. Токсин 
юракнинг нерв тугунчаларини, скелет мускуллари ва диафрагмани 
ҳаракатлантирувчи нервларни зарарлайди.
Ботулотоксин силлиқ мускулларнинг ярим фалажига, қон то-
мирларнинг қисқаришига сабаб булади. Орқа мия ва узунчоқ 
миядаги мотонейронларга ботулотоксин таъсири натижасида 
бульбар ва паралитик синдромлар пайдо булади.
Парасимпатик нерв системасининг тонуси пасаяди. Токсин 
таъсирида нерв охирларида ақетилхолин ажралиши тухтайди ва 
натижада периферик фалажлар ривожланади. Касаллик патоге-
незида гипоксия муҳим роль уйнайди.
Нафас мускулларини ҳаракатга келтирувчи мотонейронлар 
фаолияти, сусайиши оқибатида организмда кислород етишмасли-ги 
ҳолати юз беради. Ҳиқилдоқ, томоқ мускулларининг ярим фа-лажи 
оқибатида ютиш жараёни бузилади. Организмда чуқур гипоксия 
бошланади. Ички органларда қон димланиб қолади, бош мия шишади, 
меъда-ичак шиллиқ пардасида майда-майда конталашлар (қон 
қуйилиб қолган жойлар) пайдо булади. Касаллик симптомлари асосан 
ботулотоксин таъсирида юз беради-ган узгаришларга борлиқдир. 
Қайд қилинган узгаришлар ботулизм таёқчаси купайишига ва 
бинобарин интоксикақия янада ку-чайишига сабаб булади. Беморнинг 
деярли ҳамма органларида патоморфологик узгаришлар юз беради. 
Бош мия, пардалари, упка, жигар, меъда ва ичаклар қонга тулиб 
кетади, қон қуйилиш аломатлари куринади. Бош мияда тромбоз, 
дегенератив-некротик ва деструктив узгаришлар пайдо булади. 
Айниқса ганглиоз ҳу-жайралар куп зарарланади. Юрак мускулида 
некробиоз белги-лари курилади. Ботулизмдан сорайган кишиларда 
иммунитет пайдо булмайди.
Клииикаси. Касалликнинг инкубақион даври 2—12 соат давом 
этади. Камдан-кам ҳолларда 8—10 кунгача чузилиши мумкин. 
Организмга қанча токсин куп кирса, инкубақион давр шунча қисқа 
булади ва касаллик орир утади. Ботулизм купинча тусат-дан 
бошланади. Бемор кунгли айниб, қайт қилади, боши огрий-ди, баъзан 
боши айланади. Дармонн қуриб, қул-оёқлари буша-шади. Қорни 
оррийди, ичи кетмайди, аксинча кўабзият булиб, беморнинг қорни 
дам булиб туради.
Ж


Харорат нормал ёки субфебрил даражада булади. Т'езда бо-
тулизмнинг характерли мионеврологнк симптомлари пайдо булади. 
Булар ўуй!5дагилардир: 1. Офталмоневрологик ёки офтал-моплегик 
симптомлар. Бу симптомлар куз соққаси ички ва ташқи 
мускулларининг зарарланиши натижасида пайдо булади. Беморнинг 
кузи хиралашиб, атрофини худди туман коплагандек сеза-ди. 
Букжлар хира булиб куринади. Киприк мускулларининг зарар-
ланиши, куз гавҳарининг узгариши вақтинчалик аккомодақия 
фалажига сабаб булади. Кейинчалик куз 
ҚОВОРИ 
ҳам осилиб ту-шади 
(птоз), анизокория ва мидриаз белгилари курилади. Нихоят, 
коквгэгенқия бузилади ва диплопия пайдо булади (битта нар-са 
иккита булиб куринади).
2. Фагоназоглоссоневро;!Огик симптомлар. Сулак бези фаоли- 
яти издан чиқади, 
ОРИЗ 
бушлиги, бурун йуллари ва ҳалқум қақ- 
раб, бсмор ташна булади, аммо суюқлик ичгани билан ташналик 
қонмайди. ўалқум қисилади, бемор овқат ютолмайди (дисфагия). 
Сунгра тил мускуллари ва кекирдак усти 
ҚОПҚОРИНИНГ 
харакати 
бузилади. Натижада ейилган овўат кекирдакка тушиб, бемор 
қалқи.6 кетаверади. Ботулизм огир утганда халқум мускуллари 
фалаж булиб қолади.
3. Фоноларингоневрологик симптомлар. Беморнинг овози ол- 
дин хириллаб. кейин бутунлай чиқмай қолади (афония), тил,
'юмшоқ танглай на кекирдак ташқи мускулларининг фуякқияла-рн 
бузилиши натижасида бемор сузларни аниқ ва тиник талаф-фуз қила 
олмайди, 
ДИМОРИ 
билак гапиради.
4.
Нафас бузилишига оид симптомлар. Касаллик енгил утгани-да 
бемор кўкраги қисилганини сезади. Огир утганда эса, бемор теа-тез 
нафас олади. Нафас мароми бузилади. Касаллик зуриқ-қан даврда 
нафас ғғаракатлари тартибсиз булиб, бемор безовта-ланади, хгво 
етишмаганлнги учун ярим утирган ўолат олади. ўамма ёрдамчи 
мускуллар ва диафрагманинг фалаж бу\лиши натижасида нафас 
жараёни анча бузилади. 
5.
Гемодинамика бузилишига алоқадор симптомлар. Касаллик 
бошланишида фақат брадикардия булади. Кейинчалик беморнинг 
юзи кукариб баданнинг туей оқаради. Нафас бузилиши ва 
диафрагманинг фалажи қорин бушлигидаги босимнинг камайи-шига 
ва пастки кавак венага қоннинг қийинлик билан тушиши-га езбаб 
булади. Касаллик охирларида токсин таъсирида миокардит 
бошланиши мумкнн. 
6. Умумий мионевроплегик симптомлар. Бу симптомлар қул-оёқ 
ва буйиндаги нерв-мускул аппарати фаолиятининг бузилиши 
натижасида пайдо булади. Бемор бошини ушлай олмайди, оёқ ва кул 
мускуллари ҳак уз функқиясини бажаролмайди.
Юқорида қайд 
кўилннгин 
симптомлар кузга ташланиб турга-ни 
ҳолда беморнинг хуши жойида булади.
Ботулизмкииг огир, енгил ва билинар-билинмас бу\либ утади-ган 
формаларғ; учрайди. Огир формасида ҳамма симптомлар тез-да авж 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish