Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet216/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Профилактикаси
Қоқшол профилактикаси ҳақида суз борган-да 
икки мақсад кузда тутилади. Биринчиси одам андек булса ҳам 
жарохўатланиб қолганида жароҳатни тозалаб, юқумсизланти-риш 
мақсадида куриладиган чора-тадбирлар, иккинчиси организм-да 
қоқшрлга қарши иммунитет ҳосил қилиш максадида 
СОРЛОМ
407
I


' одамларни эмлаш. Тери ёки шиллиқ парда жароҳатланганда ўамма 
қоидаларга жиддий риоя қилиб жароҳатни яхшилаб тоза-лаш керақ 
Жароҳат тупроқ билан ифлосланган булса ёки уша жойдаги 
туқималар эзилган, йиртилган бўлса, уни обдон тоза-лаб, 
юқумсизлантиришга жиддий эътнбор берилади. Одамга хоҳ катта, 
хоҳ кичик бир шикает етиб, бадани чақаланганида, ҳатто оёгига 
кичикроқ мих кирганида ҳам албатта кечиктирмай, эрта-сига 
қолдирмай унга 3000 АБ миқдорида қоқшолга қарши зардоб юбориш 
керақ Бу жуда муҳим. Агар жарща/т катта булса, то у битиб 
кетгунича чар ҳафтада 3000 АБ дан зардоб юбориб туриш тавсия 
этилади.
Қоқшолга қарши зардоб юборишдан ташқари жароҳатланган 
одам кучеизлантирилган қоқшол токсини — анатоксин билан эм-
ланади. Бунда организма актив иммунитет пайдо булади.
Анатоксин 2 марта, биринчи гал 1 мл, орадан 20 кун утказнб 
туриб 2 мл миқдорида тери орасига юборилади.
Махсус профилактнкаси. 5—6 ойлик болалардан тортиб то 17 
ёшгача булган уемирларни ҳаммасннинг, жумладан ер ишлари билач 
шугулланадиган кишилар, ўурувчилар, спортчилар, ўунар-техника 
билим юртлари ўқувчилари, шунИигдек қоқшол тез-тез учраб 
турадиган кўишлоқ жойларнда яшовчи аҳоли анатоксин билан икки 
марта эиланади. Катта ёшдаги одамларга 0,5 мл анатоксин тери 
остига юборилади. 30-40 кун утгач яна шунча анатоксин инъекқия 
қилинади. Орада|н 9—12 ой утгач эмлаш такрор-ланади 
(ревакцинақия). Кейин ревакцинақия ҳар 5—10 йилда кайтариб 
турилади.
Болалар 3 марта: биринчи марта 5—6 ойлигида, кейин ҳар 
сафар__орадан 30—40 кун утказиб туриб яна икки марта эмлана-ди. 
1,5—2 
йилдал кейин улар яна эмланади (ревакцинақия). 
Ревакцинақия болалар 8—11 ва 17 ёшларга берганда яна так-
рорланади.
МАНКА КАСАЛЛИГИ 
(та11еи$)
Манқа касаллиги, яъни сап зооноз касалликдир. Уни 
маща 
таёқчаси қузгатади. Манқанинг утжир ва сурункали хиллари бор.
Тарихий маълумот. Манқа касаллиги қадим замонлардан бери 
маьлум. У эшақ туя, зебра ва йиртқич ҳайвонларда учрайди.
Манқа қузгатувчисини 1881 йилда румин олими Бабеш ма»қа 
билан огриган одамда топади. 1882 йилда Лефлер ва Шютқлар манқа 
таёкласи культурасини олишга муваффақ бўлдилар. 1891 йилда X. 
М. Гелемон ва О. И. Комнинг маллеин билан кў'йилади-ган аллергик 
реакцияни тавсия этдилар. Манқа касаллиги бир вакдлар Россиянинг 
жанубий районларнда отлар орасида хенг тарқалган булиб, 
одамларда ҳам бир қадар учраб турар эди.
408


Охирги йилларда бу касаллик камайиб кетди, энди у одамлар 
орасида жуда кам учрамокда.
Этиологияси. 
Манқанинг қУзгатувчи микроб Вас!.. таПе! ёки 
р$1ис1отопо5 та11е1 грам манфий, узунлиги 2—5 мкм келадиган 
аэроб таёқча бу\пиб спора хосил щилмайди. Бу микр&й. культурасини 
олиш учун уни глиқерин, агар, бульон ва картошке душилган озиқ 
муҳитига экилади. Манқа таёқчаси ташқи муҳит-да чидамсиз, 55 
даражагача қиздирилганида 10 минутда ҳалок булади. Иирингда 
10—15 кун сақланади. Дезинфекцияловчи мод-далар уни тез 
$'лдиради.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish