Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Тарихий маълумот. 
Иссиқ иқлимли мамлакатларда 18 асрдаи то 
шу ваўтгача бир неча марта шу касаллик эпидемияси қайд қилинган.
Бу касалликни биринчи марта 1886 йилда «денге* деб аташ 
тавсия этилди. Бу инглизча «с!епс1у» сузидан олинган булиб, уз-
бекча таржимаси олифта маъносини англатади. Денге иситмаси 
билан огриган бемор оёқ-қулини узатиб, худди талтайган олифта 
одамларга ухшаб ётади. Касалликка ном беришда шу ҳолат назарда 
тутилган.
1906 йилда денге иситмасини чивинлар тарқатиши маълум 
булди. 1907 йилда касалликнинг қузгатувчиси вирус эканлиги 
аниқланди.
Этиологияси
Денге иснтмасининг қузгатувчиси йепйие \'1гиз 
қиздирганида (50
е
гача) ва қуритилганида ҳалок булади. Муз-
латилганида эса 5 йилгача тирик сақланади.
Эпидемиологияси. 
Денге иснтмасининг икки хил учоги маъ- | 
лум. чангалзорларга мансуб учоги ва шаҳар шароитида учрай- | 
диган <
г
чори. Чангалзорларда инфекция манбаи маймунлар, ша-ҳарда 
эса шу иситма билан огриган беморлар ҳисобланади.
Инфекция трансмиссив йул билан юқади. Инфекцияни Аеалез 
авлодига мансуб уркочи чивинлар тарқагади. Инфекция манбаи 
(маймун ёки бемор одам)ни чаққан чивин 8—12 кун утгач юқум-ли 
булади ва 4 ойгача шу ҳолда яшайди. Инфекциянинг эндемик 
учоқларида асосан ёш болалар ва бошқа жойдан келган кишилар 
касалланади. Инфекция асосан иссиқ иқлимли мамлакатларда 
учрайди. Бизнинг юртда қайд қилинмаган.
Патогенези 
ва патологик 
анатомияси. 
Вирус ретикуло-эндоте-лиал 
системага урнашиб олиб, 5—15 кун давомида купайгач, вирусемия 
бошланади. Вирус жигар, буйрақ бош мия, мускул-лар, эндокард, 
қушувчи туқима ва қон томирлари эндотелийлари-да ҳар турли 
дегенератив узгаришларга сабаб булади. Зарар-ланган ҳужайралар 
парчалангач, иккинчи марта вирусемик бошланади, бу эса иккинчи 
марта иситма чиқишига сабаб булади. 
Клиникаси. 
Инкубақион давр 
5—7 кун давом этади. Касаллик тусатдан бошланади. Бемор эти 
увишиб, қалтирайди, ўарорати 39—41 даражага кутарилади ва 
иситма 3—4 кун сақланади. Бе-морнинг боши, мускуллари, 
бугимлари каттиқ огрийди. Куз соқ-қалари босилганида безиллайди. 
Бемор купинча қайт қилади, оёқ-қулини узатган ҳолда чузилиб ётади.
Юзи, лунжи, пешонаси, кузи қизарган булади. Брадикардия ва 
гипотония аниқланади. Лимфа тугунлари катталашган булиб, 
пайпаслаб курилганнда оррийди.
372


Касалликнинг 2—3-кунларидан бошлаб баданга тошма тоша-
ди, тошма баъзан жуда куп булади. Иситма пасайгач, тошма 
аста-секин йукрлади. Иситма пасайганда бемор қаттмқ терлайди.
Орадан 1—4 кун уўггач ўарорат яна кутарилади ва 2—3 кун-
дан сунг пасаяди. Умуман иситма даври 5—9 кун давом этади. 
Согайиш даврида астено-вегетатив симптомлар ва артралгия 
булади.
Қонда нормаиитоз, нейтрофилез, кейинчалик лейкопения ва 
нисбий лимфоцитоз аниқланади. Бу касалликдан улиш х/зллари 
жуда кам учрайди.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish