Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Брилл касаллигининг клиникаси



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Брилл касаллигининг клиникаси. 
Бошлангич даври 3—4 кун давом 
этади. Уртача интоксикақия белгилари аниқланади. Беморнинг боши 
оррийди, уйқуси бузилади, харорати 38—39 дара-жагача кутарилади. 
Камдан-кам (26%) ҳолларда энантема то-пилади.
Касаллик роса авжига чиқадиган даври 5—7-кун давом этади. 
Дарорат 38—39 атрофида булади. Беморнинг боши оррийди, уни 
уйқусизлик безовта қилади, эйфория аломатлари ҳам курилади. Баъзи 
беморлар алоқ-чалоқ туш куриб чиқади. Купинча Говоров — 
Годелье симптоми аниқланади (бемор тилини бемалол чи-қара 
олмайди). Розеола — петехия тошмаси беморларнинг 60—90 фоизида 
куринади. Брилл касаллиги асосан ёши улгайган одамларда 
учраганлиги туфайли булса керақ купинча юрак-қон томир 
системасининг зарарланишига оид аломатлар якдол куринади.
Брилл касаллигида иситма даври урта хисоб билан 9—11 кун 
давом этади, х;амма беморлар омон-эо-н сорайиб кетади.
Брилл касаллигида асоратлар камроқ учрайди. асосан тромбоз ва 
тромбофлебит, пневмониялар куринишида булади.
Брилл касаллигида бирннчи кундан бошлаб юқори титрда (КБР 
буйича 1:10240 ва купроқ ЭГАР буйича 1:64.000 ва куп-рок) Л§0 
аниқланади.
Тошмали тифнинг асоратлари. 
Беморларда баъзан ётоқ яра-
349 


лар, гангрена, абсқесс, флегмоналар пайдо булиб, улардан сунг 
гохо сепсис бошланадн.
Купинча пневмония ривожланади. Касаллик орир утганда 
тромбофлебит курилади. Тошмали тиф роса авжига чикқан давр-да 
менингоэнцефалит, психозлар, неврит, яримфалажлар, бемор 
сорайиб келаётган даврда эса, йирингли отитлар, нефритлар уч-
райди.
Лаборатория диагностикам. Эпидемик тошмали тифни лабо-
раторияда аниқлашда купинча комплемент бириктириш ва воси-тали 
гемаггютинация реакцияларидан фойдаланилади.
Комплемент бириктириш реакцияси (КБР) касалликнинг 6—7 
кунидан бошлаб (1:160 ва ундан юқори титрда) ижобий на-тнжа 
беради. 12—20-кунларга бориб унинг титри анчагина ошади (1:640—
1:1280 гача). Бу титрлар куп йиллар давомида реконво-лесқентлар 
қонидз сакланади. Шу туфайли у ретроспектив диагностика учун 
ахамиятлидир (унинг титри 1:10 булса ретроспектив диагноз учун 
кифоя. Воситали гемаггютинация реакцияси ёрдамида Л§[М ва.1§0 
ларни аниқлаш имкони булади- Касалликнинг 5—7 кунидан бошлаб 
бемор зардобида Л§[М (1:100 ва куп-рок титрда) аниқланади. Унинг 
титри касалликнинг 15—20-кун-ларига бориб янада купаяди (1:1280 
ва ундан ҳам куп). Тошмали тифнинг 3—4-ҳафтаеида зардобда 
3§С 
купаяди. Охирги -йиллар-дз антителоларни флюоресқентлаш усули 
ишлаб чиқилган. Бу усул ёрдамида антителолар бор ёки йуклигини 
жуда эрта аниқлаш мумкин.
Давоси. Тошмали тиф билан огриган бемор 
ф-щат 
касалхона-да 
даволанади. Беморни яхши парвариш қилиш жуда мухим. У ётадиган 
урин юмшоқ, текис булиши керақ Ҳ
а
Р купи 
ОРЗИНИ
,
тии.1ларини 
ювиш, тилини карашдан тозалаш, қақраб қолган лабларига вазелин 
суртиб туриш, ичи келмаса, кун оралаб клизма қилиб ичакни 
бушатиб бориш, сийдик тухтаб қолганда катетер билан сийдикни 
чиқариб туриш беморни даволашда муҳим роль уйнайди.
Беморни бир ёнбошидан иккинчи ёнбошига айлантириб туриш, 
думразасига, куракларига, тирсакларига камфорали мой суриб туриш 
керақ Бу чора билан ётоқ яраларнинг олди олинган булади. Беморга 
тез-тез суюкликлар (минерал сувлар, шарбатлар) бериб туриш 
фойдалидир. Овқати мулойим, осон ҳазм буладиган ва етарли 
калорияга зга булиши керақ Одатда сут, қаймоқ, Қатиқ, киселлар, 
бутқалар, шурвалар берилади. Беморни овқат-лантиришда унинг 
хоҳиши-истаги билан ҳисоблашиш зарур.
Эпидемик тошмали тифни даволашда тетрақиклин гуруҳига к-
ирадиган дорилар ва левомиқетин яхши натижа беради.
Тетрақиклин (хлортетрақиклин ва бошк;алар) 1,2—1,6 граммдан 
кунига 4 маҳалдан 
ОРИЗ 
орқали берилади- Левомиқетин ку-нига 2 
граммдан тайинланади. Бу антибиотиклар бемор ҳарорати пасайгач 
яна 2 кун берилади. Одатда бу препаратлар тайинлан-гач орада 2—3 
кун утганидан кейин беморнинг аҳволи яхшилана
350


бошлайди, бемор х;ушига келади, ҳарорати пасаяди, бош огриги 
камаяди.
Антибиотиклар билан бирга интоксикақияга ўарши дорилар 
ишлатилади. Бемор вен.асига аскорбинат кислота қушилган 5% ли
глюкоза эритмаси юбориб турилади. Юрак-қон томир сис-
темасининг аҳволига қараб тегишли дорилар (кофеин, коразол, 
кордиамин, норадреналин, мезатон, эфедрин) тайинланади.
Марказий нерв системасининг \олатига қараб тегишли чора-лар 
курилади.
Коллапс бошланиб қолгудек булса, тез таъсир қиладиган 
препаратлар: кофеин, строфантин «К», коразол, мезатон, стрихнин 
ишлатилади. Беморнинг ахгюли жуда огир булса, дорилар венага 
юборилади.
Бромидлар, уйқу дорилари, витаминлар ва умуман қувватга 
киргизадиган дорилар ҳам берилади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish