Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


ди. Бош мия қон томирларидаги узгаришлар касалликнинг



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

ди. Бош мия қон томирларидаги узгаришлар касалликнинг 
бирин-чи 
ҳафтаси охирларида бошланиб, иккинчи ва учинчи ҳафтасида жуда 
авжига чиқади ва 5—6-ҳафтасидан қайта бошлайди.
Тошмали тифда бемор уртача икки ҳафта иситмалайди, кейин 
интоксикақия камайиб, бемор тузала бошлайди. Аммо бош мия-даги 
узгаришлар анча кейин йуқолади. Юракда интерстиқнал миокардит 
бошланади. Юрак туқимасидаги пролиферақия нати-жасида 
гранулемалар ҳосил булади. Гранулемалар лимфоцитлар ва 
гтлазматик ҳужанралардан ташкил топади. Буйрак усти без-ларига 
қон куйилади.
Теридаги узгаришлар петехлялар ва розеолалар лайдо булиши 
билан ифодаланади.
Юқорида келтирилган далилларни якунлаб, мана бундай хулосага 
келиш мумкин. Тошмали тифда анатомик узгаришлар асосан к_он 
томирларида юз беради- Бу узгаришлар панваскулит куринишида 
булади. Қон томирлардаги бу узгаришлар ҳамма органларга, атроф 
ту'Қ|!маларга упди'ва энцефалит, миокардит сингари ҳо-диеалар 
б'.лиланишига олиб борадн. Риккетсияларнннг эндоток-сини бутун 
организмга, аввало марказий ва вегетатив нерв сис-темаеига, юрак 
қон томирлар системасига таъспр қилади, бошқа органлар фаолияти 
издан чиқишша ҳам сабаб булади.
Клиникаси. 
Касалликнинг инкубақион даври икки ҳафта да-вом 
этяди, лекин бир ҳафтагача қисўариши ёки уч ҳафтагача чузилиши 
ҳам мумкин.
Тошмали тифнинг клиникасида уч давр ажратиладн: 1) бошлан-
гич даври; 2) касалликнинг авж олиш даври; 3) согайиш даври.
Б о ш л а н р и ч д а в р и . Тошмали тиф купинча бирданига 
бошланади. Беморнинг эти увишиб, ҳарорати 38 даражагача 
кутарилади, боши қаттиқ огрийдн, уйқуси бузилади, мускуллари 
қақшаб огрийди. Бемор эйфория ҳолатида булиб куп' гапиради. Бош 
орриги кучайиб боради, купроқ чакка ва энса огрийди. Уйқу нотинч 
булади, бемор купинча алоқ-чалоқ қурқинчли тушлар куради. У 
безовга ва тажанг булади. 2—3 кун утгач, ҳарорат 39—40 даражагача 
кутарилади. Бемор юзи ва кузлари қизаради, 3 -4-куни куз 
конъюнктивасида петехия (Киари — Авқин симп-томи) юмшоқ 
танглайда энантемалар (қизил нукдалар) пайдо булади. Бемор тилини 
чиқармоқчи булганида қийналади, тили титраб, чап томонга 
қийшайиб кетаверади (Годелье — Говоров симптоми). Тилни караш 
қоплайди. Агар билакни резина чилвир билан бурилса — елкада 
розеола тошмаси пайдо булади- Эрта диагноз қуйиш учун шу усулдэн 
фойдаланилади (Н. И. Рагоза, А. Ф. Билибин). Кукракка банка 
қуйилганида хам банка урнида петехиялар пайдо булади.
Беморни объектив текширишда тахикардия, гипотония, юрак 
тонининг буриқлиги аниқланади. Бемор,қуруқ йуталади, бронхит 
белгилари топилади, касалликнинг 3—4-кунлари талон, каттала-
шадн. Шундай ўилиб, тошмали тифнинг бошлангич даврига: 
нситма, бош орриги, нотинч уйқу, куп гаиириш, юз за кузнинг
346


28 - р а с м. Тошмали тиф.
ўар
хил шаклдаги розеола ва петехия
тошмалари.
қизариши, тахикардия, Киари — Авқин симптоми, юмшоқ танглай-да 
энантема пайдо булиши ва резинка богларич феномени харак-
терлидир. Бу маълумотларга суяниб, эпидемиологии вазиятни 
назарда тутган ҳолда дастлабки диагноз қуйиш мумкин.
К а с а л л и к роса а в ж о л а д и г а н дав р. Бу давр 5-ку-нидан 
бошланади. Дарорат юқори, интоксикақия кучайган булади, беморнинг 
аҳволи анча огирлашади. Тиф ҳолати (51а1и5 хурпо-зий) якдол 
куринади. Бемор алаҳлайди, баъзан беҳуш ҳолда ётадн. Баъзи .ўолларда 
беморда психоз аломатлари аниқланади. Унинг хатти-ҳаракатлари 
қурқинчли туе олади. Баъзи беморлар урнидан туриб кетишга уринади, 
атрофдагиларга зарар етказиши ҳам мумкин- Касалликнинг 5-куни 
бемор бадани жуда куп розеола ва петехия тошмалари билан қопланади 
(28-расм). Петехия-лар куп булса, бу — касалликнинг огир утишидан 
нишонадир. Бошлангич даврдаги симптомлар сақланади ёки қисман 
кучая-ди. Юрак-қон томир системасининг аҳволи огирлашади. 1ўон бо-
сими янада пасаяди. Юрак тони жуда бугиқ булиб, систолик то-вуш 
пайдо булади. Пульс тез ва жуда сует уради, аритмия бошланади. 
Касаллик жуда огир А/тганида коллапс булиши мумкин. Бу даврда 
баъзан пневмония ривожланади. Пневмония ривож-ланишида 
риккетсияларнинг ҳам роли бор. Бемор овқатдан мут-лақо юз угиради, 
уни ташналик безовта қилади. Лаблари қақ- • раб, қора қутир пуст 
бойлайдн. Тил сариқ-қунрир караш билан қопланнб, қақраб туради, 
титрайверади. Жигар ва талон, катта-лашади. Ич келмайди, сийдик ҳам 
ўзича қолади.
347


Иккинчқ ҳафта давомида беморнинг эс-хуши узгариб туради. 
Купинча беморда менингит ва энцефалит аломатлари куринади. 
Касаллик огир утганида фалажлар, яримфалажлар, полиради-
кулоневрит, невралгия белгилари аниқланади. Бу даврда бе-
морларнинг бир ўисмида қулоқ огкрлашиб, куз хира тортиши ва 
мувозанат бузилишига оид симпгомлар куринади. Бемор урнидан 
турса, гандираклаб, йиқилиб тушиши мумкин.
Қонда лейкоқитоз, нейтрофилоз, эозинопения, лнмфопения, 
тромбоқитопения аниқланади, ЭЧТ тезлашган булади.
Касалликнинг 12-кунидан бошлаб харорат аста-секин пасая 
боради ва 3—4 кун ичида аслига келиб қолади, согайишга алоқа-дор 
бошқа аломатлар ҳам пайдо була бошлайди. Бемор худди узоқ ва 
чуқур уйқудан тургандеқ узига келиб, атроф-му.\итга эътибор бера 
бошлайди, муҳокамаси ҳам нормаллашиб боради. У куп сияди, ичи 
суюқ булиб келади. Юзининг қизаргани ва шиш-гани йуқолади. 
Тошма окариб 2—3 кундан сунг йуқолади. Пульс тезлиги 
секинлашади. Бироқ юрак тони бугиқ булиб қолаверади. Бемор 
а\воли анча яхшиланади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish