Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet153/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Асоратлари.
Камдан-кам ҳолларда инфекцион мононуклеозда 
отит, паратонзиллиг, синусит, пневмония ривожланади.
Лаборатория диагностикаси.
Зарурият булганда серологик 
усуллар: Пауль — Буннель реакиияси, Ло!?рик — Вольнер реак- 
қияси ва Гоффи — Бауер. реакциялари'қулланилади. Бу реакқкя- 
лар уз мохияти билан гетероагглютНнақия ҳодисасига асослан- 
гандир. . .. ...
. . , . ■ , ; , ■ - , . / .ў
(
'-ч%ў
Инфекцион мононуклеознн вирусам гепатит, сохта сил, лис-
териоз, аденовирус инфекқнялари, сувчечақ дифтерия, уткир лейкоз, 
л.;„4'ОЕ,ра«улематоз ва ангиналардан фарқлащ керақ
Давоеи. 
Бу кн-фекқиянн даволашда сенсибилизақияга қарши, 
симптоматик ва оемор ■орга'иизмт-ги-нг- куч-қуввйтквв купайтириш'га 
к/аратилган даво чорадари (ўулЛаьгилади. Беморга.: витаминлар (С, Р 
ва В) тайинлагёад-и'.чКасаллик-.огир' утганда '. глюкокорти-коидлар 
(7—8 кун давомидаИвўйНТОкешшгиига.қар.ши чоралар айинланади. 
Беморнинг тамогй- фурақййли'н; йодиқал'-эритмалари 
г
)илан 
чайилади.
96


Профилактикаси. Беморнинг аҳволи орир булса, касалхонада 
даволанади. Контактда булганлар назорат қилинмайди. 
Бемор 
хонасида дезинфекция х;ам қилинмайди.
АНГИНА
(ТОМО!ў ОРрИРИ)
Ангина муртак безларининг яллирланиши, иснтма ва инток-
сикақия булиши билан таърифланади. Айгина лотинча апдо су-зидан 
олинган булиб, қисиш, бутит маъносини англатади.
Мустақил касаллик тарзида учрайдиган ангинанинг катарал, 
фолликуляр ва лакунар хиллари маълум. Ангина турли касаллик- 
ларнинг асосин симптоми сифатида хам намоён булиши мумкин. 
Симановский—Венсан ангинаси, скарлатина ангинаси, дифтерия 
ангинаси ва инфекцион мононуклеозда, лейкемияда, агрануло- 
қитозда, алимснтар-токсик алейкияда ривожланадиган аигина- 
лар бунга мисол була олади.
*
Муртак безлари юқори нафас йулларидаги лимфоид туқима-
ларнннг энг капа йириндисидан иборатдир.
Бола бир ёшга тулгандан сунг муртак бези тезликда ривож-лана 
бошлайди ва бу жараён 10—20 ёшгача давом этади. 35— 40 ёшдан 
сунг муртак безининг туқимаси кичрайиб боради- Шу ёшдан сунг 
ангина билан касалланиш ҳам камайиб боради.
Этиологияси. Ангиўани купинча стрептококклар, стафилококк-
лар, баъзан диплококклар ёки Фридлендер таёқчалари қузрата-ди. 
Охирги йилларда антибиотиклар кенг қулланиши туфайли 
замбуруглар хам ангинага сабаб булмокда (кандидоз). Аденови-
руслар, Коксаки вируслари ҳам ангина қузгатадилар.
Эпидемиологияси. Ангина асосан богча ва мяктаб ёшидаги 
болаларда ва 25—30 ёшларгача булган одамларда учрайди. Йилнинг 
I ва IV чоракларида купроқ касалланадилар. Қишлоқ жойларда бу 
касаллик шаўарларга Караганда камроқ учрайди. Ангина ҳаво-томчи 
йули билан тарқаладн. Ангинанинг спорадик ранишда пайдо булиши 
нафас 
йулларида 
яшайдиган 
шартли 
патоген 
микроблар 
фаоллигининг купайишига борлиқдир. Одатда шартли патоген 
микроблар одам совкотганда, чанг доводан нафас олганда ўужумга 
утадилар.
Патогенези ва 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish