Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

патанатомияси. 
Ангинанинг ривожланишида 
совкотшп айниқса оёқларнинг узоқ вақт совқотиши жуда муҳим 
ролни уйнайди. Тана совкртганда организмнинг иммунологик 
реактивлпги камаяди ва шартли патоген бактериялар купайишига 
қулай шароит. турилади. Бундан ташқари, организмнинг шартли 
патоген микробларга нисбатан сенсибилизақия х/хлатида булиши 
хам кат.та а.ўамиятга эга. Катарал ангинада муртак безлари шишади, 
эпителий ҳужайралари парчаланиб, кучиб тушади ва майда-майда 
инфильтратлар ривожланади-
Фолликуляр ва лакунар ангиналарда инфильтратлар катта-
287


рок булади, фолликулалар йирингланади ва майда абсқессчалар 
пайдо булади. Лакунар ангинада лакуналарда фибрин ва лейко-
дитлардан иборат пардачалар куринади- Бу пардачалар муртак бези 
сатхини бутунлай қоплаши мумкин. Симоновский — Венсан 
ангинасида муртак бези туўимасида некроз ривожланади ва чу-қур 
яралар пайдо булади. Бошқа касалликларда ривожланади-гзн некроз 
ва ярали ангиналарда .ҳам,ана шундай жараён юз беради. Баъзан 
фолликуляр ва лакунар ангиналарга паратонзилл-яр абсқесс 
кўшилиши мумкин.
Ангкнадан сунг иммунитет колмайди. Аксинча, ангина билан 
огрягак одам организмнда юз берадиган сенсибилизақия ҳолати 
туфайли у аигинз билам касалланишга мойил булиб қолади.
Клиникаси. 
Инкубақион даври 2—3 кун давом этади, касаллик 
бирданига бошланади тана ҳарорати тезда 39—40 даражагача 
кутарнладқ Заиф одамларда ҳарорат пастроқ булади (субфебрил 
даражада) ёки узгармайди. Беморни интоксикақия безовта қила-дя, 
сув ва овкат ютганда томогк о;оийди.
Катарал ангина. 
Ангинанинг бу хилида интоксикақия камроқ. 
ҳарорат меъёрнда (38—38.5 даража) булади. Баъзан субфебрил 
даражагача кутарилади. Бемор томогига биронта нарса тиқилаёт-
гяндай гуюлади. Муртак безлари қизаради ва буртиб шишади. 
Катарал ангинани уткир фарингитдан фарқлаш керак булади. 
Фарингнтда муртак безидая ташқари томоқнинг орқа сатҳи танг-лай 
ҳам қизаради. Катарал ангинада қонда деярли узгаришлар юз 
бермлйди. Ангина узоги билан 5—6 кун давом этади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish