Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Фолликуляр ангина. 
Бемор эти узишиб, қалтирайди ва харо-
рати 39-40 даражагача кутарилади. Баъзан қуеади. Интоксикақия 
аломатлари: бош огрири, дармон қуриши, мускуллар ва бу-
римларнинг қақшаб огриши безовата қилади. Муртак безлари 
қизарган ва шишганидан ташқари унинг устки сатхида йиринг-дан 
иборат майда доначалар куринади (фолликулалар). Одатда олдин бир 
томонда, суигра иккинчи томондаги муртак бези ка-салланади.
Конда лейкоқитоз (18 000—2x0 000 гача) ва ЭЧТнинг тезлашгани 
(соатига 25—30 мм гача) аниклангди. Хўозирги замон усуллари 
билан даволаганда муртак безларндаги йнрингли доналар 3 кун, 
харорат 2—3 кун, интоксикақия 4 кун давом этади. Даво уз вакдида 
бошланмаса, паратонзилляр абсқесс, муртак безларида флегмона 
ривожланиши мумкин. Булардан ташқари ревмокардит бошла-ншни 
ёки кузиши ҳоллари учрайди.
Лакунар 
ангина. 
Ангинанинг бу хилида муртак безининг ла-
куналарида касалликнинг 2—3-кунларида йиринг туплакади. Ин-
токсикақия кучли, харорат юқори булади. Регио«ар лимфа тугун-ари 
катталашади. Лакунар ва фолликуляр ангиналарда лимфа 
угунларидан таьчқари талон, хам катталашади. Муртак бези ла-
"наларилаги йиринг текширилганда. гемолитик . стрептококк 10%), 
яшилга буяладиган стрептококк (42%),, 'стафилококк !4.5% па 
диплококк (22%) топилган.
298 


Давоси. 
Аввало ангина хусусан юрак қон-томир системасида 
жиддий касалликлар ривожланишига сабаб буладиган касаллик 
эканини ҳамма вақт назарда тутмоқ ва унинг давосига алоҳида 
эътибор бермоў керақ Бемор урин курпа қилиб ётиши керақ Бош 
оррири ва бадан қақша'шини камайтириш учун аспирин, пирамидон 
тайинланади, Бемор томогини фурақиллин (1:3000), риванол 
(1:1000), калий перманганат эритмалари билан чайилади. 
Антибиотиклардан пениқиллин, эритромиқин берилади. Баъзи 
ҳолларда турли дорилар қабул қилинганидян сунг беморларда 
аллергик реакцияси тарзида дори касаллиги »\яйд қилинади. Бу 
касаллик купинча бемор баданида турли топшалар пайдо булиши 
билан намоён булади.
Дори касаллиги ривожланишига қарши витамннлар, кальқий 
глюконат (бир граммдан бир кунда 2—3 маҳал) тайинланади. Агар 
дори касаллиги бошланса преднизолон берилади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish