Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Парабезгак (парамалярия). 
Безгак билан огриган одам даво-
ланмаганда ёки даволаш етарли булмаган холларда унда иситма 
хуружлари тухтаб, организмдан паразитлар йуқолгач, безгакнинг 
оқибати сифатида турли функқионал ва органик узгаришлар 
парабезгак деб юритилади.'Масалан, • жигар қиррози, спленоме-
галия, анемия, вегетоневрозлар ва бошқалар шулар жумласидан-дир-
Безгак асоратлари. 
Безгак асоратлари орасида безгак кома-си 
айниқса жиддий асоратдир. Бу жуда огир ҳолат тропик без-гакда 
учрайди ва одатда бемор уз вақтида даволанмаган ҳоллар-да юз 
беради. Бунда комадан олдинги ва ҳақиқий кома даврлари 
ажратилади. Комадан олдинги даврда бемор карахт булиб, бу-
шашиб ётади ва кузини очмай ухлайверади, вақти-вақтн билан 
ҳушидан кетади. Бу даврда пай рефлекслари кучаяди, патологик 
рефлекслар пайдо булади, баъзан тутқаноқ тутади, бемор ножуя 
ҳаракатлар қилиши мумкин.
Кома бошланиши билан бемор бутунлай беҳуш булиб ётади, ҳеч 
нарсани, ҳатто укол қилганни ҳам сезмайди. Пай рефлекслари 
сусаяди. Куз қорачири кенгайган булади. Тахикардия, гипотония 
аниқланади, нафас тезлашади. Юрак тонлари бутиқ булади. К

Д
а
нейтрофил лейкоқитоз ва куп микдорда р1аз.ра1с1ра-гит курилади. 
ЭЧТ 60—70 мм соатгача тезлашади.
Кома бошланишининг сабаби қуйидагича: безгак паразитлари 
бош мия капиллярларига тиқилиб, йулини бекитиб қуяди- Нати-жада 
бош мияда кон айланиш бузилади ва чуқур узгаришлар юз беради. 
Кома ҳолатига тушган беморларнинг уртача 40 фоизи ҳалок булади. 
Уз вақтида турри даво қилинса, беморлар кома ҳолатидан чиқиб, 
согайиб кетади.
Безгак 
алгиди. Бу ҳолат ҳам тропик безгакда учрайди. Безгак 
алгидида беморда коллапс юз беради. Айни пайтда ҳарорати 
нормадан пасайиб, юзи кукариб туради, бадан териси муздеқ 
ёпишкрқ тер билан қопланган булади, пульс зурга билинади, ги-
потония аниқланади.
Бемор уз ҳушида булади, аммо у атрофга эътибор қилмай маҳлиё 
булиб ётади. Пай рефлекслари сусаяди ёкн бутунлай йу-қолади.
Кондаги узгаришлар худди комадагига ухшаш булади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish