Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

ТРИХИНЕЛЛЕЗ
Трихинеллёз перорал биогельминтоз ва зооноздир. Бу касаллик 
одамга уй ҳайвонлари ёки ёввойи чучқа, айиқ, бурсиқ ва бошқа 
йиртқич ҳайвонлар гуштини истеъмол қилиш натижасида юқади. Бу 
ҳайвонларнинг гуштида трихинналарнинг личинкалари були-ши 
мумкин. Личинка 4 кун ичида ичакнинг шиллиқ пардасига кириб 
улгуради. Кейинчалик бу паразит уз навбатида личинка чиқара 
бошлайди. Бу ёш личинкалар лимфа системасига, ундан қонга 
тушади. Қон орқали ҳар турли ту'қималарга, асосан мус-кулларга 
ўрнашиб олади. Личинкалар мускуллар орасида бура-либ, худди 
спирал шаклини олади ва парда билан уралади. Личинкалар 
мускуллар орасида 40 йилгача сақланиши мумкин. Битта организмда 
трихинналар яна янгидан купаймайдилар.
Трихенелладаги модда алмашинув жараёни натижасида пайдо 
буладиган ва улар парчаланганда чиқадиган" моддалар бемор 
организмини сенсибилизақия қилади.
Клиникасн. Касаллик купинча аста-секин бошланади. 2—3 кун 
давомида беморни бош огриги безовта қилади, бутун бадани қақ-шаб 
оррийди, кунгли айнайди, иштаҳаси бурилади, куз-қовоқ-лари ва юзи 
шишади, қимирлатганда кўз еокдалари, шунингдек мускуллари 
оррийди. Касалликнинг 3—4-кунларидан бошлаб ҳаро-раг 38,5—39 
даражага кутарилади. Ҳарорат 10 кундан 40 кунгача давом этадн. 
Қонда лейкоқитоз ва эозинофилия булади. Бемор-нинг аҳволи орир 
булади, боши оррийди, уйқуси бузилади, қорни оррийди, кунгли 
айнайди, баданида тошма пайдо булади. Касаллик 1—2 ҳафтадан 5—
б ҳафтагача чузилади. Трихинеллез огир утган ҳолларда миокардит, 
менинго-энцефалит, гепатит, нефрит, тромбофлебит ривожланиши 
мумкин. Баъзан бемор ҳалок бу\лади.
Кортикостероидлар билан даволанганда трихинеллёз хроник 
формада давом этади.
Диагностикасн. Эпидемиологик ва клиник далиллардан таш-. 
қари диагностикада беморлар истеъмол< қилган гўштдан трихинел-
250


лалар топилиши муҳим аўамиятга эга (трихиллоскопия). Серологии 
усуллардан преқипитақия реакцияси, паст ҳароратда қуйила-диган 
комплемент бириктириш реакцияси, микропреқипитақия реакцияси 
қулланилади. Булардан тақщари агглютинақия реакцияси ва 
антителоларни флюоресқентлаш усуларидан ҳам фойдаланила-ди. 
Иккинчи ҳафтадан бошлаб аллергия реакцияси текширилади. Ниҳоят 
мускуллардан 
биоптат 
олиб, 
трихеллалар 
изланади 
(три-
хеллоскопия).
Давоси. Либендазол (вермакс) билан даволаш касалликнинг 2—3-
ҳафталарида бошланса, яхши таъсир қилади. Либендазол катта 
ёшдаги беморларга кунига 300—400 мг дан 7—10 кун бо-сим 
берилади (касалликнинг огир формасида 14 кунгача). Тиа-
бендазолнинг эффекти камроқдир (у кунига 25 мг/кг ҳисобидан 5—10 
кун ичирилади). Бу дорилар таъсирида личинкалар парча-ланади ва 
токсик-аллергик 
аломатлар 
купаяди. 
Шу 
сабабдан 
глюкокортикоидлар тайинланади (бир кунда 30—90 мг дан 10—14 
кун преднизалон берилади).
Беморнинг аҳволига қараб дезинтоксикақион ва симптоматик 
дорилар тайинланади. Трихинеллёздан сорайган беморлар 6 ой 
диспансер назоратида бу\пади.
Профилактикаси. Асосий чора-тадбирлар трихинеллаларнинг 
ривожланиш йулларини тусишдан иборат. Чучқаларга трихинел-
лалар юқмаслигининг бирдан-бир йули дератизақия ва чучқахо-
наларни озода сақлашдир. Гуштларни сотишдан олдин трихинел-
лалар бор ёки йуқлигини аниқлаш кердқ Трихинеллалар бор гуштни 
истеъмол қилиш мумкин эмас. " • ~.
ДИФИЛЛОБОТРИОЗ
Дифиллоботриоз лентасимон перорал зооноз биогельминтоз-дир. 
Унинг эни 1,5 см, буйи 2—20 метргача булиб, бир неча минг 
булаклардан ташкил топган. Бу гижжа одам, чўчқа ва кучуклар 
ичагида яшайди ва шиллиқ пардага иккита ёрири (ботриясн) 
ёрдамида ёпишган булади. Гижжанинг тухумлари ахлат орқалн 
ташқарига чиқарилади. Тухум сувга тушгач ундан карақидня 
(личинка) чиқади. Карақидня сувда яшайдиган майда қисқич-бақа—
қиклопга яхши озуқадир. Қиклоплар уз навбатида балиқ-ларга (шука, 
ерш, окунь) ем булади. Шундай қилиб балиқларга дифиллоботриоз 
юқади. Бу балиқларни истеъмол қилган одамлар-нинг ингичка 
ичагининг юқори қисмида бу гижжалар ўрнашиб олиб яшайдилар.
Патогенези ва патологии анатомияси. Кенг лентасимон гижжа 
одам организмига ҳам механик ва ҳам токсик-аллергик таъсир 
курсатади. Гижжа сурричи ёрдамида ичак шиллиқ пардасини шимиб 
ёпишиб олади ва парданинг некрозига сзбаб булади. Гижжа 
танасидаги модда алмашинув жараёни оқибатида ҳосил бул-ган 
моддалар таъснрида сенсибилизақия ва аутосенсибиЛизақия холати 
юз беради. Бу гижжа инвазняси 10 йилгача чўзилиши

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish