Термиз давлат университети «ахборот технологиялари» кафедраси



Download 24,89 Mb.
bet147/286
Sana23.01.2023
Hajmi24,89 Mb.
#901639
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   286
Bog'liq
2 5409113586750458535

6. Вируслар ва антивируслар
Вирусларнинг турлари ва вазифалари. Ҳозирда дунёда фақат рўйхатга олинган 60 мингдан ортиқ компью­тер вируслари мавжуд. Замонавий зараркунанда дастурларнинг аксарияти ўз-ўзидан кўпайиш қобилиятига эга бўлганлиги сабабли, улар ҳам компьютер вирусларига тааллуқли деб ҳисобланади. Барча компьютер вируслари қуйидаги асосий аломатларига кўра таснифланади:

  • яшаш муҳити бўйича;

  • яшаш муҳитининг заҳарланиши бўйича;

  • зарарли таъсирининг хавфлилик даражаси бўйича;

  • ишлаш алгоритми бўйича.

Компьютер вирусларини яшаш макони, бошқача айтганда вируслар киритилувчи компьютер тизими объектларининг хили бўйича туркумлаш асосий ва кенг тарқалган туркумлаш ҳисобланади.
Файл вируслар бажарилувчи файлларда жойлашади. Файл вируслар ичида макровируслар алоҳида ўрин тутади. Файл вируслар турли усуллар билан бажарилувчи файлларга киритилади (энг кўп тарқалган вируслар хили), ёки файл йўлдошлар (компаньон вируслар) яратади ёки файлли системаларни (link-вируслар) ташкил этиш хусусиятидан фойдаланади.
Юклама вируслар ташқи хотира қурилмаларининг юклама секторларида (boot - секторларда) бўлади. Юклама вируслар ўзини дискнинг юклама секторига (boot - секторига) ёки винчестернинг тизимли юкловчиси (Master Boot Record) бўлган секторга ёзади. Юклама вируслар тизим юкланишида бошқаришни олувчи дастур коди вазифасини бажаради.
Комбинацияланган вируслар бир неча яшаш муҳитида жойлашган бўлади. Мисол тариқасида юклама файл вирусларни кўрсатиш мумкин.
Макровируслар - макротилларда ёзилган зараркунанда дастурлар, электрон жадваллар ва ҳ.к. Макровируслар ахборотни ишловчи замонавий тизимларнинг макродастурларини ва файлларини, хусусан MicroSoft Word, MicroSoft Excel ва ҳ.з. каби оммавий муҳаррирларнинг файл-ҳужжатларини ва электрон жадвалларини заҳарлайди.
Тармоқ вирусларининг яшаш муҳити компьютер тармоқларининг элементларидир. Тармоқ вируслари ўзини тарқатишда компьютер тармоқлари ва электрон почта протоколлари ва командаларидан фойдаланади. Баъзида тармоқ вирусларини "қурт" хилидаги дастурлар деб юритишади. Тармоқ вируслари Internet-қуртларга (Internet бўйича тарқалади), IRC-қуртларга (чатлар, Internet Relay Chat) бўлинади.
Компьютер вирусларининг вазифалари, одатда, тўрт босқични ўз ичига олади:

  • вирусни хотирага юклаш;

  • қурбонни қидириш;

  • топилган қурбонни заҳарлаш;

  • деструктив функцияларни бажариш.

Яшаш муҳитининг заҳарланиши усули бўйича компьютер вирус­лари:

  • резидент;

  • резидент бўлмаган вирусларга бўлинади.


Download 24,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish