Термиз давлат университети «ахборот технологиялари» кафедраси



Download 24,89 Mb.
bet148/286
Sana23.01.2023
Hajmi24,89 Mb.
#901639
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   286
Bog'liq
2 5409113586750458535

Резидент вируслар фаоллашганларидан сўнг тўлалигича ёки қисман яшаш муҳитидан (тармоқ, юклама сектори, файл) ҳисоблаш машинасининг асосий хотирасига кўчади. Бу вируслар, одатда, фақат операцион системага рухсат этилган имтиёзли режимлардан фойдаланиб яшаш муҳитини заҳарлайди ва маълум шароитларда зараркунандалик вазифасини бажаради.
Резидент бўлмаган вируслар фақат фаоллашган вақтларида ҳисоблаш машинасининг асосий хотирасига тушиб, заҳарлаш ва зараркунандалик вазифаларини бажаради. Кейин бу вируслар асосий хотирани бутунлай тарк этиб яшаш муҳитида қолади. Агар вирус яшаш муҳитини заҳарламайдиган дастурни асосий хотирага жойлаштирса, бундай вирус резидент бўлмаган вирус ҳисобланади.
Вируснинг зараркунандалик имкониятлари уларни яратувчининг мақсади ва малакасига ҳамда компьютер системаларининг хусусиятларига боғлиқ.
Компьютер вирусларини фойдаланувчининг ахборот ресурслари учун хавфлилик даражаси бўйича қуйидагиларга ажратиш мумкин:

  • безиён вируслар;

  • хавфли вируслар;

  • жуда хавфли вируслар.

Безиён компьютер вируслари компьютер системаси ресурсларига қандайдир шикаст етказишни мақсад қилмаган муаллифлар томонидан яратилади. Уларнинг мақсади, одатда, ўзларининг дастурчилик имкониятларини кўз-кўз қилишдир. Бундай вирусларнинг зараркунандалиги мониторда айбсиз матнларни ва расмларнинг, мусиқий парчаларнинг ижро этилишига олиб келади ва ҳ.к.
Аммо безарар бўлиб кўринган бундай вируслар компьютер системаларига маълум шикаст етказади. Биринчидан, бундай вируслар компьпютер системалари ресурсларини сарфлайди, натижада унинг ишлаш самарадорлиги пасаяди. Иккинчидан, компьютер вирусларида компьютер системаларининг ахборот ресурсларига шикаст келтирувчи хатоликлар бўлиши мумкин.
Хавфли вирусларга компьютер системалари самарадорлиги жиддий пасайишига олиб келувчи, аммо хотирловчи қурилмаларда сақланувчи ахборотнинг яхлитлигини ва махфийлигини бузмайдиган вируслар киради. Бундай вируслар таъсири оқибатларини унчалик катта бўлмаган моддий ва вақт ресурслари сарфи эвазига йўқотиш мумкин.
Бу вирусларга мисол тариқасида ҳисоблаш машинаси хотирасини эгаллайдиган, аммо тармоқ ишига таъсир қилмайдиган вирусларни, дастурнинг қайтадан ишланиши, операцион системанинг қайтадан юкланиши ёки маълумотларнинг алоқа каналлари орқали қайтадан узатилиши ва ҳ.к. заруратини туғдирувчи вирусларни кўрсатиш мумкин.

Download 24,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish