Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

олма билан анор.
Балки бундай хусусият (кумакчи, 
богловчи булиш) унга юклатилган, «ёзиб куйилган» ва бу 
хусусият ижтимоий амалиёт оркали мустахкамланган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


И.П.Павлов таълимоти буйича инсон объектив борликни 
икки хил йул билан кабул килади: 1) предмет - ходисаларнинг 
киши сезиш (эшитиш, куриш, таъм билиш) аъзоларига бевосита 
таъсири оркали - биринчи сигналлар системаси ва 2) 
сузларнинг таъсири оркали - иккинчи сигналлар системаси.
Биринчи сигналлар системаси инсонларга хам, хайвонларга 
хам тегишли булса, иккинчи сигналлар системаси факат 
инсонга хосдир. Демак, тил иккиламчи белгилар системаси 
сифатида жамиятга хизмат килади.
Хуллас, тил узига хос структурага (тузилишга) эга бир бутун 
системадир. Тил узаро узвий боглик ва бир-бирини такозо 
этадиган моддий бирликларнинг йигиндисидан ташкил топган, 
узига хос курилишга эга булган мураккаб системадир.
Тил системасини ташкил этган лисоний 
бирликлар, 
уларнинг узаро муносабати, бир-бири билан богланиш конун- 
коидалари тилнинг структурасини ташкил этади.
Тил системаси структурасига кура жуда мураккаблиги, куп 
сатхлиги (яруслиги) билан ажралиб туради. Тилнинг бир-бири 
билан узвий боглик фонетик томони, лексикаси, морфологик ва 
синтактик курилиши-структура катламлари булиб, булар 
биргаликда, диалектик богликликда «яшайди», бир бутунликни 
ташкил килади, тил системасини тузиб, унинг мавжудлигини 
(объективлигини) таъминлайди.
Тилнинг хар бир бирлиги, элемента бутунликнинг кисми 
сифатида система таркибига киради. У тил системасининг 
бошка бирликлари ва 
элементлари билан бевосита ёки 
бавосита тил категориялари оркали богланган булади.
Тил 
системаси тузилишига кура хам, 
вазифасига - 
кулланиши ва ривожланишига кура хам мураккаб хамда куп 
тармоклидир.1
Тил системасининг хар бир сатхи: фонетик, лексик, 
грамматик яруслари узига хос система булиб, улар хам муайян 
кисмлардан, структурал элементлардан - моддий бирликлардан 
ташкил топади, муайян ижтимоий вазифа бажаради. Демак, ай- 
тилганларга кура тилни системалар системаси деб айтиш
1 Кар: В.И.Кодухов.Общее языкознание, 133-бет.
201
www.ziyouz.com kutubxonasi


мантикан тугридир. Тил системаси сатхдарига - ички система- 
ларига нисбатан макросистема булса, унинг ички яруслари- 
сатхдари унга нисбатан микросистема сифатида намоён булади.
Хуллас, фалсафий маънода х,ар кандай макросистеманинг 
ички курилиши, ташкил топиши микросистемалардан иборат 
булади.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish