Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


Гул цизил, Осмон тиниц, Чул катта



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Гул цизил, Осмон тиниц, Чул катта
каби. Демак, 
моделлар - колиплар тил бирликларининг узаро бирикиш йули, 
усулидир.
Хуллас, тил системаси фонема, морфема, лексема ва модель 
„каби тилнинг систем характердаги ички турлича ярусларига 
(сатхларига) оид булган рухий - психик бирлик сифатида 
хотирада 
яшовчи 
узаР° 
диалектик 
богланган 
тил 
бирликларидан ташкил топади.
Тил имконият, нутк эса вокелик-ушбу имкониятнинг 
намоён булиши экан, тил имконияти тил бирликлари оркали 
мавжуд экан, демак, имконият сифатида мавжуд булган тил 
бирликлари нуткда - нутк бирлиги сифатида вокеланади, 
намоён булади. Негаки, вокелик имкониятнинг вокеланиши, 
моддий «киёфаси»дир. Шунга кура нутк бирликлари булган 
товуш, суз (суз формаси), суз бирикмаси ва ran каби 
ходисаларнинг узига хослиги, мухим жихатлари нимада? деган 
саволнинг тугилиши табиийдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


I. Товуш
Тилнинг энг кичик (минимал) бирлиги фонема экан, демак, 
нуткнинг энг кичик (минимал) бирлиги товуш хисобланади. 
Негаки, товуш фонеманинг нуткдаги аник намоён булиши, му­
айян куриниши, хдракатидир.
Фонема фонологик бирлик сифатида фонетик бирлик булган 
товуш билан узвий алокада - муносабатда булади. Бу мутлако 
табиий ва мантикийдир.
Н утк бирлиги булган товушлар хусусийлик сифатида тил­
нинг ашёси, моддий материали булиб, физик, акустик, физио­
логик хамда лингвистик (лисоний) каби катор белгиларга эга- 
лиги билан узига хосдир. Аниги, товушнинг талаффузи, таъсир 
килиши, сезги уйготиши, баландлиги, кучи, тембри, чузиклиги, 
аниклиги каби катор хусусиятлари борки, булар фонетиканинг 
физик - акустик, анатомик - физиологик, перцептив ва лин­
гвистик - функционал аспектлари деб каралади.1
Товушнинг тил системасидаги энг мухим хусусияти унинг 
тил (нутк) бирликларининг: морфема, лексема, суз (суз 
формаси) кабиларнинг моддий киёфасини, ифода томонини
шаклини куришдир, шакллантиришдир. Демак, товуш тил сис­
темасининг энг зсосий, энг дастлабки курилиш материалу, 
моддий асосидир. Бошкача айтганда, масалан, сузнинг моддий 
томони унинг товуш кобигини ташкил килади. Товуш кобиги 
эса муайян нарса, предмет, хусусият билан богланиб, ижтимоий 
ахамиятга эга булади.2
Товуш 
узи яратган, «курган» сузни товуш жихатдан 
фарклаш, демак, маъно жихатдан фарклаш, фонетик-семантик 
дифференциация килиш учун хизмат килса, у фонема - тил 
бирлигининг куриниши, вокеланиши сифатида бахоланади.
Хар бир товуш тил бирлиги - фонема булиш кобилиятига 
эга. Киёсланг: 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish