Таълим вазирлиги бухоро давлат университети



Download 5,16 Kb.
Pdf ko'rish
bet42/200
Sana22.06.2022
Hajmi5,16 Kb.
#691793
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   200
Bog'liq
0хирги туплам

Адабиётлар 
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Кимё саноатини янада ислоҳ қилиш ва 
унинг инвестициявий жозибадорлигини ошириш чора-тадбирлари тўғрисида” 2019 йил 3 
апрелдаги ПҚ-4265-сон қарори.
2. НазироваР.М., Таджиев С.М., Мирсалимова С.Р., Акрамов Ш.Ш. Интенсивная 
технология получения PK-удобрении. Современные научные исследования и разработки, 
2018, (3), с. 415-418. 
3. Собиров М.М., Таджиев С.М., Султонов Б.Э. Получение суспендированных NPK-
удобрений с инсектицидной активностью. Химическаяпромышленность, 2016, 93(3), с. 
119-125. 
4. Sobirov M.M., Tadjiev S.M., Sultonov B.E. Preparation of phosphorus-potassium-nitrogen 
containing liquid suspension fertilizers with insecticidal activity. Journal of Chemical 
Technology and Metallurgy,2015, 50(5), р. 631-637. 
СУҒОРИЛАДИГАН ТИПИК БЎЗ ТУПРОҚЛАРНИНГ МАИШИЙ ЧИҚИНДИЛАР 
БИЛАН ИФЛОСЛАНИШНИНГ ТУПРОҚГ МИКРОБИОЛОГИК ҲОЛАТИГА 
ТАЪСИРИ 
З.А.Жаббаров, Г.Р.Атоева
Ўзбекистон Миллий университети
Тупроқдаги микроблар сони ва тури доимо бир ҳилда бўлмасдан, улар тупроқнинг 
кимёвий таркиби, намлиги, температураси, pH шароити ва бошқа ҳолатларига боғлиқ 
бўлади. Намлиги ва озуқа моддалари кам бўлган тупроқларда 1 г.да 105 г.гача, ишлов 
бериладиган тупроқларида эса 108-109 гача бактериялар бўлади. Одатда 1 грамм 
тупроқдаги тирик организмлар сони 1 тоннагача этади. Бактерияларнинг энг кўп қисми 
тупроқда 5-15 см чуқурлигида бўлади. 1,5 чуқурликда эса кам бўлади. Микробиологик 
мониторинг азот, фосфор, калий, углерод сиклини ва тупроқдаги бошқа микроелементлар 
(0-30 см) қатламида - аммиетерлар, олигонитрофиллар, фосфорни мобилизация қилувчи 
бактериялар, актиномицетлар ва микромицетларда иштирок этадиган асосий агрономик 
муҳим тупроқ микроорганизмалари гуруҳларини ўрганишни ўз ичига олган. 
Лаборатория тадқиқотлари учун тупроқ намуналари ГОСТ.17.4.4.02–84 талаби 
бўйича Тошкент вилояти Оҳангарон тумани чиқиндихона атрофида тарқалган ўрта 
шўрланган тупроқнинг микробиал жамоаси Звягинцев Д.Г. нинг умумий қабул қилинган 
усули бўйича ўрганилди [1991]. Тадқиқот ҳудудидан яъни, Тошкент вилояти Оҳангарон 
тумани чиқиндихонаси атрофидан 200, 400, 600 метр ва 1-2 км узоқликларда, шамол 
йўналиши бўйича микробиологик ва биологик фаоллик хоссаларининг аниқлаш 
тажрибалари учун давлатлараро стандартга (ГОСТ.17.4.4.02–84) мувофиқ 0-5 см, 5-20 см 
қатламлардан тупроқ намуналар олинди. Тупроқларнинг микробиологик текширувлари 
тупроқнинг микробиологиясида умум эътироф этилган маргинал насилчилик усуллари 
бўйича селектив озуқа моддаларига экиш йўли билан ғўзанинг вегетация фазалари бўйича 
3 марта такрорланди. Бактериялар, микромицитлар ва актиномицетларнинг сонини 
ҳисоблаш қуйидаги формула бўйича 1г. мутлақо қуруқ тупроққа нисбатан: 
d
g
v
b


=
a


55 
Бу ерда, а-1 г тупроқдаги ҳужайралар сони, б-кубокдаги колонияларнинг ўртача сони, 
б-екин экилган наслчилик, г-1 мл ишлаб чиқаришда томчилар сони д-ҳаво-қуруқ 
тупроқнинг вазни таҳлил қилиш учун олинган.
Тупроқ микроорганизмларининг бошқа физиологик гуруҳлари сони суюқ муҳитда 
аниқланди, ҳисоблаш Маc-Cреди жадвалига асосланган эди. Звягинцев Д.Г. [ 1991 ]. 
Таҳлиллар 
натижаси 
ифлосланган 
тупроқларнинг 
микробиологик 
ҳолати 
ифлосланмаган тупроқларнинкига қараганда анча ўзгарганини кўришимиз мумкин (1-4- 
расмлар).

Download 5,16 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish