ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
95
казди. Сурхон-Шеробод воҳасида «Узглавводстрой»
томонидан 1966 йилда 4,1 минг гектар, 1967 йил
-
да 9 минг гектар, 1968 йилда 11 минг гектар, 1969
йил 12,6 минг
180
ва 1970 йил 14,0 минг гектар ерлар
-
нинг ирригация-мелиорация ҳолати яхшиланди.
1965 йилда Шеробод даштининг қўриқ совхозлари
бўлмиш Янгиободда 3635 гектар, Комсомолободда
4000 гектар, Советободда эса 2100 гектар майдон
-
га пахта экилди. 1965 йилда қишлоқ хўжалик экин
-
ларининг майдони Сурхон-Шеробод воҳасида 166,6
минг гектардан 214,8 минг гектарга етди
181
.
1966 йилда Шеробод даштини суғориш ва ўз
-
лаштириш дастури асосида Шеробод воҳасининг
энг қадимги ҳосилдор ерлари бўлган Янги Истара,
Қизириқ массивларини ўзлаштириш бошланди. Бу
иш «Жанубий Сурхон сув омбори» ва Шеробод ма
-
шина магистрал каналининг қурилиши билан боғ
-
лиқ эди. Узунлиги 27 километр бўлган Шеробод
магистрал канали Жанубий Сурхон сув омборининг
ўнг қирғоғида қурилган бош сув олиш иншоотидан
сув олади. Пишқириб оқаётган сув канал трассаси
-
нинг дастлабки 8 километрида Сурхондарёнинг ўнг
қирғоғи бўйлаб ва Тошкўприксой ўзани тагидан
150 метр узунликдаги 3 кўзли (3х3,5 м.) темир-бе
-
тон қувурли дюкер орқали ўтади. Қуйироқда канал
-
дан Қумқўрғон каналига 10 м³/сек. миқдоридаги
сувни ташлаш учун сув чиқаргич ўрнатилди. Канал
-
нинг 13 кмдаги участкасида Шеробод насос станци
-
яси барпо этилди. У ердаги қудратли насос-агрегат
-
лар ёрдамида сув 10 қаватли уйнинг баландлигича
кўтариб берилади. 1966 йилда Шеробод магистрал
канали Қизириқдара даштига биринчи марта сув
180
Газета «СоветскийУзбекистан». 1 октября, 1969 года.
181
Журнал «Узбекистан». 1965, № 10. –С. 14-15.
Якубова Диларам Таджиевна
96
берди. Орадан беш йил ўтгач, яъни 1971 йилда Ше
-
робод магистрал канали тўла фойдаланишга топ
-
ширилди
182
.
Шеробод магистрал канали 27-километрдаги
участкада ўнг ва чап тармоқларга бўлинади. Канал
-
нинг чап тармоғи узунлиги 29,6 км бўлиб, ўзани
бетон тўшама билан қопланди. Бу эса сув сарфини
камайтиришда муҳим аҳамият касб этади. Сув ўт
-
казиш ҳажми
25 м³/сек. Ўнг тармоқнинг узунлиги
76,6 км бўлиб, Шерободдарё тизимидаги ерларни
сувлашга хизмат қилади. У ҳам бетон тўшама билан
қопланди
183
.
Сув омбори ва магистрал канал қурилиши билан
бир қаторда кенг кўламли ирригация ва коллек
-
тор-дренаж тизими қурилиши амалга оширилди.
10 йиллик иш натижасида чўлни ўзлаштириш учун
1047 км бетон ва темир-бетон қопламали суғориш
каналлари, 936 км очиқ коллектор ва 1690 км гори
-
зонтал дренаж қурилди. Сув масаласининг ҳал эти
-
лиши 1962 йилда 2 минг гектар, 1963 йилда 8 минг
гектар қўриқ ерни ўзлаштириш имконини берди.
1972 йилнинг охирига келиб 60 минг гектар ер фой
-
даланишга топширилди
184
.
Каналнинг чап тармоғи қурилиши билан 1968
йили Бандихон–Қизириқ массивларининг янги ер
-
ларида иккита қўриқ совхози ташкил этилди.
1968
йили 3238 гектар қўриқ ерлар ўзлаштирилди
185
,
шулардан 1000 гектарига пахта экилди
186
. 1968 йил
182
Сурхондарё вилояти давлат архиви.478-фонд.1-рўйхат,
86-иш.49-варақ.
183
Сурхондарё вилояти давлат архиви.478-фонд.1-рўйхат,
86-иш.51-варақ.
184
Халияров Х., и др. Сурхандарьинская область. –С. 61-62.
185
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 45-фонд, 1-рўйхат, 126-иш,
19-варақ.
186
«Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги» журнали, 1969. №3. –Б.18.
Do'stlaringiz bilan baham: |