ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
101
жалигини сув билан таъминлашда муҳим аҳамият
касб этди. Аму-Занг канали Гагарин туманини йи
-
рик пахтачилик маконига айланишига муҳим роль
ўйнади. Айни шу даврдан бошлаб пахта майдонла
-
рини сув кўтарувчи машиналар ёрдамида сувлаш
аҳамияти тобора камая борди. Масалан, 1975 йил
-
да Сурхон воҳасидаги жами экин майдонларининг
56,9 минг гектари сув кўтаргич машиналари ёрда
-
мида, 165,4 минг гектари ўзиоқар каналлар ёрдами
-
да, 158, 3 минг гектари жўяклар орқали сувланган.
1976 йилда эса 56,5 минг гектар ер насослар восита
-
сида, 171 минг гектари ўзиоқар ариқлардан, 196,9
минг гектари жўяклар орқали сувланган
194
.
Сурхондарё вилоятида янги совхозларнинг таш
-
кил этилиши йирик ирригацион қурилишларни
амалга ошириш ва Шеробод даштидаги қўриқ ер
-
ларни ўзлаштирилиши билан бевосита боғлиқдир.
Бу ишларда 1965-1974 йилларда Сурхондарё ви
-
лоят партия комитетининг биринчи котиби бўлиб
ишлаган Нуриддин Муродовнинг (1915-1974) хиз
-
матлари жуда катта бўлди. Н.Муродов Сурхондарё
вилоятида ишлаб чиқарувчи кучларини ривожлан
-
тириш, айниқса, пахтачилик ва боғдорчиликни юк
-
салтиришда жонбозлик кўрсатди. Сурхон-Шеробод
воҳасида янги туман ва шаҳарлар барпо этилиши
-
да ўзининг муносиб ҳиссасини қўшди. Н.Муродовга
пахтачиликни ривожлантириш, ишлаб чиқаришда
фан ютуқлари ва илғор тажрибаларини кенг қўл
-
лаш, юқори ҳосил олишда эришган катта ютуқлари
учун Социалистик Меҳнат Қаҳрамони унвони бе
-
рилган.
194
Народное хозяйство Узбекской ССР за 60 лет Советской вла
-
сти. Юбилейный статистический ежегодник. –Ташкент: Узбекистан,
1977.–С. 102.
Якубова Диларам Таджиевна
102
Бундан ташқари, Сурхон воҳасида янги ерларни
ўзлаштириш ва пахтачиликни ривожлантиришда
Меҳнат Қаҳрамонлари – Шаймардон Қудратов, Ота
-
мурод Худойназаров, Жиянқул Рустамов, Муҳамма
-
ди Келдиев, Бобоёр Ҳасанов ва бошқалар, Респуб-
ликада хизмат кўрсатган пахтакорлар – Назиртош
Тўраев, Саиджон Отаниёзов, Алиқул Файзиев, Раҳи
-
ма Абдураҳмонова, Қумри Қурбонова, Норқобил
Аҳмедов, Кўчар Одинаев ва бошқаларнинг меҳнат
-
лари алоҳида аҳамиятга эгадир.
Сурхондарё вилоятида янги суғориш иншоотла
-
рининг барпо этилиши 1980 йилларда ҳам давом
этди. 1987 йилда «Сурханводстрой» қурилиш-мон
-
таж бошқармаси жамоаси «Искра» канали қурили
-
шини жадал суръатларда давом эттирдилар. Улар
бу ердаги насос станциясини қуриб фойдаланишга
топширдилар. Каналнинг насос станциясига ту
-
таштирувчи қисми ҳам қуриб тугалланди. 1987
йилда бу ерда 4,6 млн сўмлик ишлар бажарилди.
Қазилган тупроқни ташиб кетишда воҳа шофёрла
-
рига Тошкент ва Бухородан келган ҳайдовчилар ҳам
ёрдам беришди. Эътиборли томони, канал қурили
-
шида вилоят Кенгаши депутати Ф. Исломов, Б.Бруш
ва И.Кузьмичёв каби экскаваторчилар бошқаларга
ўрнак бўлишди
195
.
1987 йилда Сурхондарё вилоятида сув ресурсла
-
ридан унумли фойдаланиш масаласи кун тартибига
қўйилди. Жанубий Сурхон сув омборига секундига
600 кубометр сув тушиб турди. Бу сувнинг 60 фо
-
изи кўкламги экин-тикинга ва экинларни суғо
-
риш даврида фойдаланилди. Вилоят туманларида
1470 километр масофада каналлар бўлиб, шунинг
195
Сурхондарё вилояти давлат архиви. 478-фонд, 1-рўйхат, 87-иш,
27-варақ.
Do'stlaringiz bilan baham: |