Табиий фанлар факультети биология к а ф е д р а с и


-расм. Денгиз гидроид полипи обелия



Download 10,27 Mb.
bet16/61
Sana22.02.2022
Hajmi10,27 Mb.
#115324
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   61
Bog'liq
Biologiya asoslari umurtqasizlar-2

3-расм. Денгиз гидроид полипи обелия
А-колонияси; Б-обелиянинг гидрант ва гонангийси; 1-8- гидрант (оғиз тешиги, 2-гидростом, 3-пайпаслагич, 4-эктодерма, 5-эндодерма, 6-таянч пластинка, 7-гастрал бўшлиқ, 8-гидротека); 9-гидрантнинг шохчаси; 10-гонотека; 11-бластоцел; 12-гонангрийлар-шакланаётган медузалар; Д- гидроид медуза (Обелиа дениcулата) нинг орал томонидан кўриниши: 1-пайпаслагичлар; 2-радиал найчалар; 3-оғиз поячаси; 4-жинсий безлари.
Гидромедузалар айрим жинсли, 4 та жинсий бези соябоннинг ботиқ томонида эктодерма қаватида жойлашади. Лекин жинсий ҳужайралар сувга тушиб, у ерда уруғланадилар. Уруғланган тухумдан чиққан личинка— планула сув остида ривожланиб, ўтроқ ҳаёт кечирадиган полипга, яъни обелияга айланади. Демак, обелиянннг ҳаётида жинсий ва жинссиз кўпайиш галланиб туради.
Иш тартиби. 1. Кармин билан бўялган микропрепаратларда обелия колониясининг бир қисмини микроскопнинг кичик объективи орқали кузатинг. Кичик шохчалар учида жойлашган гидрантларни топинг. Уларнинг пайпаслагичларига ва оғиз тешигига эътибор беринг. Гидрантнинг атрофидаги гидротекаси билан биргаликда унинг расмини чизинг. 2. Обелия колониясининг бир қисмидан тайёрланган ва гидрантлар сингари бўялган микропрепаратларни микроскопнинг кичик объективи орқали кузатиб, ундаги гонангийларни топинг. Бластостилда жойлашган гонофорларнинг пастдан юқорига қараб катталашиб боришига эътибор беринг ва расмини чизинг. 3. Гидромедузаларнинг карминда бўялган микропрепаратларини микроскопнинг кичик объективи орқали кузатиб, оғиз хартуми, гастроваскуляр системаси ва соябон атрофида жойлашган пайпаслагичларининг тузилишига эътибор беринг ва гидромедузаларнинг расмини чизинг.
Лаборатория машғулоти 10
Мавзу: Бўшлиқичлилар (Снидариа) типи: Гидрасимон (Ҳйдрозоа) синфи. Вакил : Чучук сув гидраси (Ҳйдра ср.) ташқи ва ички тузилиши

Керакли жиҳозлар: гидранинг тузилишини, отилувчи ва копловчи мускул ҳужайраларининг тузилишини акс эттирувчи жадваллар, соат ойналарида ёки Петри идишларида сувга куйилган ва 1-2 сутка давомида овқатлантирилмаган тирик гидралар, тирик циклоп ёки дафниялар, томизгичлар, препаровал ниналар, гидра танасининг бўйига ва кўндалангига кесмаларининг микропрепаратлари, яшил метилнинг сирка кислотаси билан аралашмаси, 300 ли спирт, микроскоплар, бинокулярлар.


Гидра қўл, ҳовуз ва шу каби сув ҳавзаларида ўсимликларнинг орасида ҳаёт кечиради. Танаси цилиндрсимон шаклида бўлиб, узунлиги 1-1,5 см га етади. Гидранинг олдинги томонида бир оз буртиб чиққан қисми-гипостом бор. Унинг тепа қисмида оғиз тешиги жойлашган. Оғизнинг асосида эса 6-12 та пайпаслагичлар ўрнашган. Улар гидралар учун овқат бўладиган коловраткалар тубан қисқичбақалар, хашаротларнинг майда личинкалари. Баъзан эса балиқларининг майда чавакларини ушлаш учун хизмат қилади. Гидранинг оғиз ва пайпаслагичлар жойлашган учини орол ва унга қарама-қарши учини аборал (кўтб) томонлари дейилади. Бир оз яссиланган аборал яъни, товон қисмидаги ҳужайралар ёпишқоқ модда ишлаб чиқаради. Бу гидраларнинг сув ўсимликларига, моллюскалар чиғаноғи ва шу каби буюмларга ёпишишига ёрдам беради.


Гидралар ўтроқ ҳаёт кечиради, лекин баъзан худди "қадамлаган" сингари ёки боши билан думболок ошиб ҳам ҳаракат қилади. (1-расм).




Download 10,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish