Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган


Дифосген  кўмир кислотасининг учхлорметил эфири.  Кимѐвий номлари



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

Дифосген 
кўмир кислотасининг учхлорметил эфири. 
Кимѐвий номлари
: хлорли чумоли кислотанинг учхлорметилли 
эфири; 
учхлорметилхлорформиат; 
учхлорметилхлоркарбонат; 
кўмир 
кислотанинг хлорангидридучхлорметилли эфири. 
 
Шартли номлари ва шифрлари
: дифосген; DP Дифосген биринчи 
марта 1847 йили О. Каур (Франция) томонидан олинган. Биринчи жаҳон 
урушида дифосген жуда ҳам кенг микдорда тоза ҳолида, хлорпикрин 
моддаси аралашмаси ва тутун ҳосил килувчи моддалар билан биргаликла 
ишлатилган ва мўлжалга замбарак снарядлари ва миналарда етказилган. 
Биринчи марта немис кўшинлари томонидан француз кўшинларига карши 
(Верден шаҳри якинида) 1916 йилнинг июнь ойида кўлланилган. 
Биринчи жаҳон уруши даврида кенг ишлатилган, факат Германиянинг 
ўзи уруш йиллари 16000 тонна дифосген ишлаб чикарган. 
Тоза кимѐвий дифосген рангсиз суюклик бўлиб, кайнаш ҳарорати 
127°С, музлаш ҳарорати - 57°С, ҳудди фосгенга ўхшаб чириган олма ѐки 
чириган пичан ҳидига эга.
Дифосгеннинг техник маҳсулоти сарик ѐки кўнғир рангдаги суюклик
молекуляр оғирлиги 198. 
Кимѐвий хоссаси
фосгенга ўхшаш. Дифосген кўмир кислотасининг 
метил эфирини хлорлаш билан олинади. 
Бу гуруҳга фосген ва дифосгендан ташкари. трифосген ва фосгеноксим 
моддалари ҳам киради. 
Трифосген
ўзининг токсиклиги ва кимѐвий хоссалари билан фосгенга 
ўхшаш. Физик хоссаси бўйича – бу каттик модда бўлиб, эриш ҳарорати 79°С, 
кайнаш ҳарорати (бунда парчаланади) 205-206 
0
С. Сувдан икки баробар оғир, 
ѐмон эрийди, органик эритмаларда яхши эрийди. 
Фосгеноксим
рангсиз каттик кристаллик модда, эриш ҳарорати 39-40 
0
С, кайнаш ҳарорати 129 
0
С, сувда ва органик эритмаларда яхши эрийди. 
Сувда яхши гидролизланади, хлорид кислотанинг гидроксиламинини, 
хлоридкислота ва углерод (11)- оксидни ҳосил килади: 
Хлор
(С1
2
) – сарик-зангори рангли, ўткир ҳидли газ. Ҳаводан 2,5 баробар 
оғир. Сувда ва баъзи органик эритмаларда яхши эрийди. Фаолланган кўмир 
билан яхши адсорбланади. Кимѐвий жиҳатдан фаол модда.
Гипохлорит кислота парчаланганда кислород ажралиб чикади, бунинг шу 


120 
хоссасидан дезинфекция ва окартириш ишларида фойдаланилади. Хлор гази 
гипосульфитнинг сувли эритмаси билан нейтралланади. Нам теккан хлор 
жуда ўткир ҳидли бўлади. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish