Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

Биринчи тиббий ѐрдам
(ўзига, ўзаро ва санитарлар, санитар 
инструкторлар тарафидан кўрсатиладиган тиббий ѐрдам): 
зарарланuш ўчоғида: 
Противогаз кийилади; 
- нафас йуллари таъсирланганда противогаз шлем никоб ичига 1-2 ампула 
тутунга карши аралашма (40 г хлороформ, 40 г этил спирти, 20 г олтингугурт 
эфири ва 5 томчи нашатир спирти) ѐки 1 мл фицилин кўйилади. 
 
УМУМИЙ 3АҲАРЛАШ ТАЪСИРИГА ЭГА БЎЛГАН ВА 
ҲАРЛОВЧИ МОДДАЛАР 
Умумий заҳарлаш таъсирига эга бўлган заҳарловчи моддаларга 
цuанuд 
кислота ва 
хлорциан 
киради. Цианид кислотани швед олями Карл Шееле 
биринчи булиб 1782 йилда синтез килган. Айтишларича, у 4 йилдан сўнг шу 
заҳарли модда билан тажриба ўтказаѐтган вактда заҳарланиб ҳалок бўлган. 
Цианид кислотанинг заҳарлаш хусусияти кадим замонлардан маълум. 
Масалан; Юнонистон кохинлар табакаси шафтоли дарахти баргидан заҳарли 
эссенция тайѐрлаб, айбдор кишиларни шу моддабилан ўлдирганлар. 
Цианид кислота биринчи жаҳон уруши даврида француз кўшинлари 
томонидан Сомме дарѐси бўйида немис кўшинларига карши (7 июль 1916 
йилда) ишлатилган. У кам натижа беришига карамасдан ҳозирги вактда чет 
эл ҳарбий кимѐгарлари бу модда устида катта текшириш ишлари олиб 
боришмокда. Бунга сабаб заҳарланиш клиникаси тез ривожланиб, жанг 
майдонларида бир неча дакика ичида ўлим рўй беришидир. Иккинчи жаҳон 
уруши даврида немис фашистлари асирга тушган кўплаб кишиларни 
ўлдириш учун газ камераларида циан чумоли кислотаси эфирлари, метилли 
«циклон А» ва этилли «циклон Б» ни ишлатганлар. 
 
ФИЗИК ВА КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ 
Цианид кислота
(HCN). 
Кимѐвий номлари
: цианли водоpод; цианли водород кислотаси; цианид 
кислота. 
Цианид кислота рангсиз, учувчан, аччик бодом ҳидига эга бўлган суюклик. 
кайнаш ҳарорати +25,7 
0
С, шу сабабли ҳавода тезда буғланади. Музлаш 


116 
ҳарорати 13,4°С. Буғининг зичлиги ҳавога нисбатан 0,93 ни ташкил килади, 
яъни ҳаводан енгил. Буғлари фаоллашган кўмир ѐрдамида ѐмон шимилади, 
ғовакли материалларга яхши шимилади. Ишлатилган жойларида ѐз вактида 
20-30 дакикагача сакланиб колиши мумкин, нотурғун заҳарловчи модда 
бўлиб ҳисобланади. Сувда, органик эритувчиларда, фосгенда, ипритда ва 
бошка заҳарловчи моддаларда яхши эрийди. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish