Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

 
 
ПСИХОКИМЁВИЙ ТАЪСИРГА ЭГА БЎЛГАН
ЗАҲАРЛОВЧИ МОДДАЛАР 
Тахминан 1957 йилдан бошлаб АКШда психокимѐвий моддаларни 
ҳарбий максадларда кўллаш устида изланишлар олиб борилмокда. 
Психокимѐвий заҳарли моддалар киши аъзоларига таъсир этмасдан унинг 
руҳичтига таъсир килади. Бу моддалардан заҳарланган киши онгини 
йўкотади, хотираси пасайиб кетади, бу моддалардан кучлирок заҳарланганда 
эса нерв марказлари каттик зарарланади. Хуллас, бундай моддаларнинг ҳар 
кандай дозаси одамнинг меҳнат ва жанговорлик кобилиятини йўкотишга 
сабаб бўлади. 
Чет эл ҳарбий мутахассисларининг фикрича, ушбу моддалар 
ишлатилганда ҳарбий штабларнинг иш фаолияти вактинча бузилади, куролли 
кучлар ичида тартибсизлик рўй беради. 
Фармакологиядан маълумки, ҳамма психокимѐвий моддалар икки 
гуруҳга бўлинади: 1) ўсимликлардан олинувчи психокимѐвий моддалар-ДЛК, 
псилоцибин, мескалин, гармин ва бошкалар; 2) синтетик йўл (синтез) билан 
олинадиган психокимѐвий моддалар. Бу гуруҳга атропинга хос таъсир 
кўрсатувчи моддалар-BZ, дитран, бенактизин, JB-336 препарати ва бошкалар 
киради. 
Ҳарбий мутахассисларнинг фикрича, юкорида айтиб ўтилган 
психокимѐвий моддалардан факат гликол ва лизергин кислотанинг 
хоссилалари ҳарбий максадларда ишлатилиши мумкин. 
BZ (БИ-ЗЕТ) 
1. ФИЗИК ВА КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ 
 
БИ-ЗЕТ фенилгликолатнинг 3-хинуклидил эфири.
Ҳарбий шифри: BZ (АКШ). 1955 йили биринчи марта Дж.Бил 
(АКШ) томонидан синтез килинган ва унинг токсиклик хусусиятлари Л.Абуд 
томонидан ўрганиб чикилгандан сўнг, 1961 йили химиявий курол сифатида 
кабул килинган. 
БИ-ЗЕТ рангсиз ок кристаллик модда, ҳиди йўк. Тоза препаратнинг 
суюкланиш ҳарорати 190
0
С, кайнаш ҳарорати 412
0
С, зичлиги 1,8 гғсм
3
, сувда 
ѐмон эрийди. Жанг майдонларида, аэрозоль сифатида кўлланилади. Ҳаводаги 
0,11 гғм
3
конценррациясидан бир дакика давомида нафас олинса, психос 
келиб чикишига сабаб бўлади. Организмга ингаляцион йўл билан тушади, 
баъзан сув ва овкат билан ҳам тушиши мумкин. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish