Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган


Шифокоргача бўлган ѐрдам (батальон тиббий пунктида БТП)



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

 
Шифокоргача бўлган ѐрдам (батальон тиббий пунктида БТП). 
7
афин, будаксим кайта мушаклар орасига (бир шприц-тюбик) 
юборилади; 
8
зарарланган кишиларга кўшимча химияга карши индивидуал пакет 
ѐрдамида кисман санитария ишлови ўтказилади; 
9
нафас олиш бузилганда ѐки тўхтаб колганда ўпка сунъий 
вентиляция килинади. 
 
Вактинча килинмайдиган тадбирлар: 
5.
кўзга 1% ли атропин эритмаси ѐки 0,5% ли амизил эритмаси 
томизилмайди; 
6.
заҳарланишнинг ўртача даражасида папаверин ва белладонна 
препаратлари ичишга берилмайди; 
7.
оғир ҳолларда антибиотиклар юборилмайди; 
8.
енгил зарарланганларга ва енгил касалларга тўлик санитария 
ишлови ўтказилмайди; 
9.
витамин препаратлари юборилмайди; 
10.
жигар ва буйрак фаолияти бузилишининг олдини олувчи 
препаратлар ва даволовчи препаратлар юборилмайди. 
 
ТЕРИДА ЯРА ПАЙДО КИЛИШ ТАЪСИРИГА ЭГА БЎЛГАН
ЗАҲАРЛОВЧИ МОДДАЛАР 
 
Терида яра пайдо килиш таъсирига эга бўлган заҳарловчи моддаларга 
иприт, азотли иприт ва люизит киради. Ҳозирги вактда чет Эл армия 
кўшинларида иприт табели курол сифатида кабул килинган ва агар кимѐвий 
уруш бошланса уни кўллашлари мумкин. Азотли иприт ва люизит эса 
табелга киритилмаган заҳарловчи моддалар гуруҳига киради. 
Иприт ҳам ҳудди фосфорорганик моддлалар каби нафас йўллари, 
меъда-ичак, тери, шилик пардалар ҳамда ярали юзалар оркали организмга 
тушиб оғир заҳарланишларга сабаб бўлади. Ипритнинг терида яра пайдо 
килиш таъсирига эга бўлган заҳарли моддалар гуруҳига даҳлдор эканлиги 
унинг терида пуфаклар пайдо килиб, тери каватларини шикастланишига 


109 
боғлик. Бундан ташкарии, у организмга умумий таъсир (резорбтив) кўрсатиш 
кобилиятига эга. Шунинг учун бу турдаги заҳарловчи моддаларни резорбтив 
таъсирга эга бўлган моддалар деб аташ тўғрирок бўлади. 
Иприт заҳарловчи модда сифатида 1917 йил 12 июндан 13 июнга ўтар 
кечаси немис кўшинлари томонидан инглиз-француз кўшинларига карши 
Ипр дарѐси бўйида (Бельгия) кўлланилган, шунинг учун ҳам иприт деб 
номланган. 1936 йили Абиссенияда (Эфиопия) Италия кўшинлари томонидан 
кенг кўлланилган. Иккинчи жаҳо урушида (1943) японлар Хитойда 
ишлатганлар. Азотли иприт 1930 йилда синтез килинган, аммо заҳарловчи 
модда сифатида кўлланилмаган. 
Иприт биринчи марта 1822 йили Депре томонидан кашф килинган, 
кейинчалик бу узок вактгача эсга олинмаган. 1860 йили немис олими Ниман 
ва инглиз олими Гютри томонидан иккинчи марта кашф килинганлиги 
тўғрисида маълумотлар бор. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish