Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган


Адамсит - дифениламинохлорарсин.  Шартли номлари ва шифрлари



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

Адамсит
- дифениламинохлорарсин. 
Шартли номлари ва шифрлари: 
DM, Аdапisit (АКШ) ; Azin 
(Германия). 10-хлор-5, 10-дигидрофенарсазин биринчи марта 1913 йили 
«Байер АГ» (Германия) фирмаситомонидан синтез килинган. 1918 йили Р. 
Адамс (АКШ) ушбу моддани заҳарловчи модда сифатида жанг майдонида 
ишлатишни тавсия этган ва 1918 йилнинг сентябрь ойида француз 
кўшинлари томонидан биринчи бор жанг майдонида кўлланилган. 
Кимѐвий тоза адамсит сарик рангли кристалл модда-яшил рангли 
техник препарат. Солиштирма оғирлиги 1,65, эриш ҳарорати 195°С, кайнаш 
ҳарорати 410°С. Сувда эримайди, органик эритувчиларда ѐмон эрийди. Сув 
ва ишкорлар иштирокида секин гидролизланади, гидролиз натижасида ҳосил 
бўлган модда ҳудди адамситга ўхшаш кучли заҳарловчидир. Металлар билан 
реакцияrа киришмайди. Таркибида мишьяк борлиги учуп унитиол зидди-
заҳар бўлиб ҳимоббланади. Бошида заҳарли моддаларга караганда юкори 
нафас йўлларига узок муддат ичида ривожланувчи таъсир кўрсатадн. 
Таъсирлаш концентрацияси 0,001-0,005 мг 
 
ТАЪСИР МЕХАНИЗМИ 
Кам ѐки ўрта концентрациядаги кристалик арсин моддаси юкори нафас 
йуллари ва бурун шилик пардаларидаги суюкликларда эрийди ва тўпланади. 
У нервохиридаги липоидлар билан бирикиб нафас йўлларида юкори 
концентрацияга эга бўлган заҳарли ўчокларни ҳосил килади. Клиник 
белгилари уларнинг липоид сакловчи нерв охирлари билан бирикишига 
боғлик бўлади, агар заҳарловчи модда липоидлар билан бирикса, тезда 
клиник белгилар пайдо бўлади. Латент даврнинг узоклиги заҳарловчи 
модданинг ҳаводаги концентрациясига ҳам боғлик бўлади. Агар заҳарли 
модданинг ҳаводаги концентрацияси юкори бўлса, патент давр бўлмаслиги 
мумкин. Аксинча, кам микдордаги заҳарли модда таъсир этганда латент давр 
2-4 
дакикага чўзилиши мумкин. Латент даврнинг давомийлиги 
кўлланилаѐтган арсинларнинг кимѐвий структурасига ҳам боғликдир. 
Масалан, адамсит бошка арсинларга караганда секинрок таъсир килади
таъсирланиш аломатлари 5-10 дакикадан кейин пайдо бўлади. Ҳатто 
заҳарланиш ўчоғидан олиб чикиб кетилганда ҳам 10-30 дакикадан сўнг 
таъсирланиш белгилари кўринади. 
ДАВОСИ 
Арсинлардан зарарланганда нафас йўлларини ҳимоялаш учун тузилишида 
тутунга карши фильтрлари бўлган противогаз (газникоб) ишлатилади, бу 
коғоз фильтрлар заҳарловчи модда заррачаларини ўзида ушлаб колади. 
Заҳарловчи модданинг юкори концентрацияси, терини кам шикастлаши учун 
махсус ҳимоя кийими ва кўлкоплардан фойдаланиш керак. Арсинлардан 


115 
зарарлангандатезда зарарланиш ўчоғидан чикиб кетиш ѐки зарарланган 
кишиларни олиб чикиб кетиш зарур, иложи бўлса устки кийимларни 
алмаштириш керак, чунки у заҳарловчи модда заррарчаларини адсорбция 
килиш хусусиятига эга. 
Заҳарланган атмосферада тезликла фициллин ѐки тутунга карши 
аралашманинг ампуладаги эритмаси (40 г хлороформ + 40 г этил спирти + 20 
г олтингугурт эфири ва 5 томчи нашатир спирти) ҳидлатилади. Бунинг учун 
ампуланинг учи дока билан эзилади ва ампула противогаз шлем-никоби 
ичига кўйилади. Агарда тутунга карши аралашма ишлатилгандан кейин ҳам 
клиник белгилар йўколмаса, 5-10 дакикадан сўнг кайтадан ушбу аралашма 
ишлатилади. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish