Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

 
 
III КИСМ


121 
БАКТЕРИОЛОГИК (БИОЛОГИК) ВА ОДДИЙ ЗАМОНАВИЙ КИРҒИН 
КУРОЛЛАРИ
БАКТЕРИОЛОГИК 
 
(БИОЛОГИК) 
 
КУРОЛИНИНГ
КЎЛЛАНИЛИШИ ВА УНДАН ҲИМОЯЛАНИШ.
Бактерияли куроллар – бу одамларни, кишлок хўжалиги моллари ва 
ўсимликларини оммавий зарарловчи куролдир. Унинг негизи бактериялар, 
вируслар, реккетист, касал кўзғовчи кора бошли куртлар ва касал 
таркатувчилар ҳисобланади. Бу курол ракета, авиабомбалар ѐки 
контейнерлар, аэрозолли сачратувчилар, артилерия снарядлари оркали 
юборилади. 
Бу курол оғрик келтирувчи микроорганизмдан иборат. Улар кенг турда 
яширин касалликлар таркатиш хусусиятига эга. ҳаво билан аралашиб 
одамларни ва ҳ айвонларни ҳ ар хил касалликларга йў ликтириши мумкин. 
Бактерияли курол кўлланилганлиги кўриклан ўтказиш йў ли билан аник 
ланади. Оддий ўк снарядлари ѐки бомбаларнинг овози эшитилса, ҳамда 
уларнинг парчалари – контейнерларга, халтачаларга курт кумурскалар,
чивинлар тўпланган бўлса, тегишли хулосалар чикариш фукаро мудофааси 
ташкилотларига, тиббий маҳкамалар ѐки маҳкамаларга ѐки маҳаллий
ҳокимиятларга зудлик билан юбориш керак. Бактерияли куролни 
лабораторияда текшириш натижасида аник ланади.
Бу куроллардан ҳимояланиш усуллари. Бактерияли курол ҳар хил юкумли 
касалликлар таркатади. Жумладан, вабо, сибирь язваси, бруцеллез, тулярема, 
ўлат, сарик касаллиги ва терлама, кузда ва баҳорда кўзийдиган васвасага 
тушиш ва сўзакнинг турли туман хиллари шунга мисолдир. Бундан ташкари
батуллин, токсинлар кў ланилади. У одамларнинг танасини оғир вазиятга 
олиб келади. Ҳайвонлар сибирь язваси, сафа касаллигини пайдо к илади.
Шунингдек, чўчка, кора молларда ва кушларда, уй паррандаларида ҳам
шундай. 
Кишлок хўжалиги экинларини ва донли экинларни зарарлайди.
Картошкаларни фитофтрооза ва бошка касалликлар билан касалланишига 
сабаб бўлади. 
Бактерияли куроллардан сакланишда асосан вакцина препаратини кўллаш 
билан бирга антибиотиклар, сульфиномидлар ва дорили моддалар 
кўлланади. Юкумли касалликларнинг дарҳол олдини олишда махсус 
плашлар ишлатилади. Кимѐвий моддалардан сак ланиш учун якка мудофаа 
куроллари ва уюшма ҳолида мудофааланиш мудофааланиш усуллари
кўлланилади. имояланишда противогазлар, респираторлар маскалар, оғизни 
ѐпиш асбоблари ва терини сак лаш куроллари кийилади. Бирлашма,
корхоналар ва ўкув муассалари раҳбарлари ўз вактида огоҳлаантирилиши 
шарт.
Бактерияли зарарланиш маркази деб бактерияли куролнинг таъсирига 
гирифтор бўлган эллар маркази, кишлок хўжалиги объектларига айтилади. 
Унинг чегараларини бактерияли маълумотлар асосида шу ораликда ва 


122 
бетоб одамларда, ҳайвонларда ва ўсимликларда лаборатория текшириш йўли 
билан аник ланади.
Зарарланиш марказининг айлана теварагига куролли коравуллар кўйилади 
ва рухсатсиз бу ерга кириш ва чикиш, шунингдек, бирор нарса олиб чикиш
ҳам катъиян таъкикланади. Халк орасида юкумли касалликларнинг олдини 
олиш учун комплексли эпидемияга карши санитария-озадалик ишлари олиб 
борилади. Обсервация, карантин ва халкни санитария кўригидан ўтказиш, 
зарарланган ерларни дезинфекциялаш ишларини олиб бориш катта 
аҳамиятга эгадир. Зарур бўлган вазиятларда чивин-пашшалар, курт-
кумурскалар йўк килинади. 
Обсервация ва карантин. Бактерияли заҳ арланиш марказидаги аҳоли учун
бир канча ишларни амалга оширувчи махсус тиббий кўрик ташкил 
килинади. Унинг вазифаси эпидемик ўз вактида билдиришдир. Шунинг 
билан бирга бўлиши мумкин бўлган касалликларнинг олдини олиш ишлари 
кўрилди.
Озик-овкат ва сув тозалиги аниклангандан сўнг истеъмол килинади.
Обсервациянинг давом этиши кишилардаги касалликларнинг яширин вакти 
ва заҳарланиш марказидан дезинфекциянинг тамомланишига боғликдир. 
Агар вабо ва шу каби юкумли касалликлар пайдо бўлса, карантин тиғиз 
ўрнатилади. Карантин бу юкумли касалликларнинг таркалишини олдини 
олиш ва зарарланиш марказини йўк килиш учун олиб бориладиган чорадир. 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish