Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров


А.НУРМОНОВ,  филология фанлари доктори, профессор



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

А.НУРМОНОВ, 
филология фанлари доктори, профессор
4


НАЗАРИЙ БУЛИМ
ТИЛШУНОСЛИК ФАНИ, УНИНГ ПРЕДМЕТИ, 
ВАЗИФАЛАРИ ВА БУЛИМЛАРИ
Тилшунослик (лингвистика) - тил хдкддаги фандир. У инсон 
тилини урганади. Инсон тили ёки нуткининг шаклий ва мазмуний 
структурасини тахдил килади.
Тилшуносликнинг тадкикот объекти тил саналади. Тилшунослик 
фани такдим килаётган маълумотлар хар бир инсон учун 
фойдалидир, шунинг учун тил хакида нашр килинаётган оммабоп 
илмий адабиётлар кенг китобхонлар учун мулжалланган булади. 
Бирок бу фанни билиш, унда янги чуккиларни эгаллаш, асосан, 
филологларга тааллуклидир.
Инсон дунёга келибдики, бутун умри давомида тил билан 
боглик булади: сузлайди, укийди, ёзади, гинглайди, англайди, 
узаро мулокотга киришади. Биз тил борлиги туфайли \е ч качон 
курмаган нарсаларимиз хакида фикр-мулохаза юрита оламиз
унинг мавжудлигини тасаввур кила оламиз - яъни фикрлаймиз. 
Тилсиз, сузсиз уйлаш имкони борми, деган савол устида бош 
к,отириш мумкин. Бунда фикрлашнинг мохияти факат тил, нутк 
деган тушунчалар билан боглик эмаслигини эътироф этиш зарур. 
Шу маънода инсон объектив оламдаги нарса, ходиса, вокеа хакида 
фикр юритар экан, у узи уйлаган нарсалари хакида нолисоний 
воситалар оркали хам ахборот бериши мумкин. Ахборот 
ифодалашнинг турли шакллари мавжуд экан, унинг асосида тил 
илми масалаларини урганишнинг икки ярусини фарклаш мумкин. 
Тил хакидаги фаннинг тадкикот объекти бир-бирини такозо этувчи 
ва тулдирувчи икки жихатни камраб олади: биринчиси, хар кандай 
шаклда ифодаланган ахборотнинг мазмуний томони; иккинчиси, 
хар кандай мазмуннинг турли шакллар ёрдамида ифодаланиши.
Демак, лингвистика фани тор маънода факат лисоний воситалар 
оркали ифодаланган бирликларнинг мазмуний ва шаклий 
структурасини урганишни уз олдига асосий максад килиб олади. 
Кенг маънода эса инсон томонидан айтиш эхтиёжи юзага келган 
фикрни нолисоний шакллар оркали ифодаланишини урганувчи
5


сохдни хам лингвистика деб эътироф этиш мумкин. Бу йуналиш 
мутахассислар тили билан экстралингвистика деб номланади. 
Фаннинг хдр икки сохасида хам мазмуний ва шаклий структура асос 
килиб олинади. Шу маънода тил алока воситаси сифатида асосий 
коммуникатив функция бажаради, айни пайтда коммуникатив 
функция бажарувчи осинка воситалар хам борлигини унутмаслик 
зарур.
Тилсиз жамоа булиб фаолият юритиш, штм-фанни такомил- 
лаштириш, санъатни ривожлантириш мумкин эмас. Х,аР кандай 
жамоада тил ижтимоий восита сифатида шаклланади, жамоа 
аъзолари эса ундан алока воситаси сифатида фойдаланади. 
Тилшунослик фани ана шу алок;а воситасини назарий жихатдан 
урганади.
Тилшунослик фани тил ва унинг струюурасига оид илмий 
маълумотларни тил фактларини тахдил к;илиш оркали йигади, син­
тез к идиш о р кал и эса умумлаштиради. Натижада тил назариясига 
оид маълумотлар юзага кела бошлайди. Тил назариясига тааллукли 
масалаларнинг юзага келиши фактларнинг киёсмй тадкдаи асоси- 
да руй беради. К^иёсий тадцщотлар натижасида солинггирилаётган 
икки фактнинг умумий ва фарьути белгилари асосида янги - учинчи 
назарий фактлар аникланади. Соф илмий лингвистика ана шу 
учинчи маълумотлар таркибида янги назарияни шакллантиради. 
Тил фактлари тахлилида ухшашлик ва ф ар кла н иш лар ни н г 
киёсланиши, бунинг юзага келиш сабабларини изохлаш янги 
назарияларнинг шаклланишига туртки булади.



Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish